Битка код Баточине (1804) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 35:
Карађорђе сачека да се удаље од Баточине, па крене за њима и сутигне их на Кијевачком потоку између [[Кијево (Баточина)|Кијева]] и [[Доброводица|Доброводице]]. У окршају падне око четристо Турака. У бици су погинули и [[Мусеин Ганић]] и [[Јусуф-ага Климентић]], док се [[Тосун ага]] спасио и побегао у Јагодину. Уз то устаници задобију богат, између осталог 275 пушака и девет барјака.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref><ref>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912. стр. 66.</ref>
==Последице==▼
==Реакције==
Линија 46 ⟶ 44:
''{{цитат2|После затим Црни Ђорђе стиже.<br/>И опколи Крагујевац брже;<br/>Па к’ удари брже на Кучук Алију<br/>И учини борбу страшну,<br/>И ту Кучук-Алију разбише,<br/>К Баточини после отидоше,<br/>И на Турке тамо ударише,<br/>У ханове они с’ затворише<br/>после Срби јуриш учинише<br/>и Ханове Турске попалише,<br/>и ту тријест рањених Турака,<br/>изгореше жалосна им мајка,<br/>седамдесет на месту остаде,<br/> друге шпијун одатле изведе,<br/>пак одатле почеше бегати,<br/> к Јагодини што брже градити<br/>Ал’ их срете Ђорђе Петровићу,<br/>И Стефан Баша-Јаковљевићу,<br/>Храбра војска и њ’ удари,<br/>за четри сата их терали,<br/>ту сто тријест Турака падоше,<br/>на путу мртви остадоше,<br/>и убише Хусеин-Ганића,<br/>А и Јусуф-Агу Климентића.}}
''
▲==Последице==
После победе код [[Баточина|Баточине]] убрзо је освојена и [[Јагодина]]. Крајем априла цела Шумадија је била очишћена од Турака, а устаници, којих је почетком марта било око 10.000, заједно са својим вођом Карађорђем приближиле су се Београду.
==Лепеничани==
У бици код Баточине је учествовао и добар део Лепеничана под кнезом [[Ђука Филиповић|Ђуком Филиповићем]] из [[Јагњило|Јагњила]]. Поред поменутог војводе [[Димитрије Парезан|Димитрије Парезана]] из [[Брзан]]а, прочули су се још и [[Павле Цукић]] из [[Велико Крчмаре|Крчмара]] и [[Милосав Стојановић Лаповац]] из [[Лапово|Лапова]].<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref> Лепеничани су имали све разлоге за радост. Турци су изгубили битку на свом главном путу, у срцу [[Шумадија|Шумадије]], а Лепеница се потврдила као центар одбране у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]].<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 76.</ref>
==Види још==
* [[Општина Баточина]]
== Референце ==
| |||