Википедија

Хлор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: be-x-old:Хлёр
Уклањање целокупног садржаја са странице
Ред 1:
{{Хемијски елемент
| група_низ = [[сумпор|S]] - '''Cl''' - [[аргон|Ar]]
| периода_низ = &nbsp;<br>[[флуор|F]]<br>'''Cl'''<br>[[бром|Br]]&nbsp;&nbsp;<br>&nbsp;<br>&nbsp;
| периодни_систем = Cl-TableImage.png
| име = Хлор
| симбол = Cl
| атомски_број = 17
| скуп = [[халогени елементи]]
| група = [[халогени елементи| VIIA]]
| периода = [[3. периода хемијских елемената|3]]
| густина = 3,214 [[килограм кроз метар кубни|kg/m<sup>3</sup>]]
| тврдоћа = bd
| боја = зеленожута
| слика = Chlorine-sample-flip.jpg
| опис_слике = Хлор у епрувети
| атомска_маса = 35,4527 [[јединица атомске масе|u]]
| атомски_радијус = 100 (79) [[пикометар|pm]]
| ковалентни_радијус = 99 -{pm}-
| ван_дер_Валсов_радијус = 175 -{pm}-
| електронска_конфигурација = <nowiki>[</nowiki>[[неон|Ne]]<nowiki>]</nowiki>3s<sup>2</sup>3p<sup>5</sup>
| енергетски_нивои = 2, 8, 7
| оксидациони_број = '''&plusmn;1''', 3, 5, 7
| особине_оксида = јако кисели
| кристална_структура = ромбоидна
| агрегатно_стање = гасовито
| температура_топљења = 171,6 [[Келвин|K]]<br>(-101,55 [[степен целзијуса|&deg;C]])
| температура_кључања = 239,11 K<br>(-33,04 &deg;C)
| молска_запремина = 17,39&times;10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
| топлота_испаравања = 10,2 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
| топлота_топљења = 3,203 -{kJ/mol}-
| притисак_засићене паре = 1300 [[Паскал|Pa]]
| брзина_звука = специфична проводљивост
| електронегативност = 3,16 ([[паулингова скала|Паулинг]])<br> 2,83 ([[Алредова скала|Алред]])
| специфична_топлота = 480 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_проводљивост = специфична проводљивост
| топлотна_проводљивост = 0,0089 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
| I_енергија_јонизације = 1251,2 -{kJ/mol}-
| II_енергија_јонизације = 2.298 -{kJ/mol}-
| III_енергија_јонизације = 3.822 -{kJ/mol}-
| IV_енергија_јонизације = 5158,6 -{kJ/mol}-
| V_енергија_јонизације = 6.542 -{kJ/mol}-
| VI_енергија_јонизације = 9.362 -{kJ/mol}-
| VII_енергија_јонизације = 11.018 -{kJ/mol}-
| VIII_енергија_јонизације = 33.604 -{kJ/mol}-
| IX_енергија_јонизације = 38.600 -{kJ/mol}-
| X_енергија_јонизације = 43.961 -{kJ/mol}-
| изотопи1 =
{| {{prettytable}}
! [[изотоп]]
! заст.
! [[време полу распада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектроноволт|MeV]]
! [[производ распада|п. р.]]
|-
| <sup>35</sup>Cl
| '''75,77%'''
| colspan="4" | стабилни изотор са 18 [[неутрон]]а
|-
| <sup>36</sup>Cl
| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| 3,01&times;10<sup>5</sup> [[година]]
| [[распад бета минус|&beta;]]<sup>-</sup>
| 0,709
| <sup>36</sup>[[аргон|Ar]]
|-
| <sup>37</sup>Cl
| 24,23%
| colspan="4" | стабилни изотор са 20 [[неутрон]]а
|-
| <sup>39</sup>Cl
| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| 55,7 [[минут]]а
| [[распад бета минус|&beta;]]<sup>-</sup>
| &nbsp;
| <sup>39</sup>[[аргон|Ar]]
|}
}}
 
'''Хлор''' ('''Cl''', [[латински]] - ''chlorium'', od [[грчки језик|грчке]] речи ''chloros'' која значи "зеленожути") је [[неметал]] са [[атомски број|атомским бројем]] 17, припада [[халогени елементи|VIIA]] групи.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Стабилни [[изотоп]]и су му: <sup>35</sup>Cl и <sup>37</sup>Cl. Хлор је жутозелен [[гас]] око 2,5 пута тежи од [[ваздух]]а, непријатног, загушљивог мириса, веома отрован. Хлор је средство за избељивање и дезинфекцију. [[Састојак]] је многих [[со]]ли и других [[једињење|једињења]]. Хлоридни јон је веома распрострањен у природи и може се наћи у скоро сваком живом [[организам|организму]], има веома велик биолошки значај, спада у [[макроелементи|макроелементе]]. Јони хлора су једни од најбитнијих анјона у воденим организмима док хлороводоничну (стари назив сона)киселину многе животиње користе за [[варење]]. У организму човека од 70 [[килограм]]а налази се око 95 [[грам]]а хлоридних јона углавном у облику натријум-хлорида.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
 
== Особине ==
 
Чист хлор се јавља у виду двоатомских [[молекул]]а Cl<sub>2</sub>. У једињењима се јавља са [[оксидациони број|оксидационим бројем]] од -1 do +7.
Хлор се добро раствара у води и гради хлорну воду(смеша хлороводоничне и хипохлорасте киселине), која због насцентног кисеоника(насталог распаданјем нестабилне хипохлорасте киселине,HClO) има антибактерицидно дејство, а служи и за бељење органских боја.
 
Хлор је хемијски веома реактиван елемент. У присуству пригушене [[Сунце|сунчеве]] светлости једини се са [[водоник]]ом градећи хлороводоник. Та реакција тече муњевитом брзином и спада у слободнорадикалске реакције. У пуној сунчевој светлости ова реакција се одиграва експлозивно. Хлор непосредно реагује са већином елемената и у тим реакцијама настају углавном хлориди. У једном литру [[вода|воде]] температуре 10&deg;C раствара се 3,10 [[литар]]а хлора док при температури од 30&deg;C само1,77 литара. Са водом реагује брзо градећи хлороводоник и [[перхлорна киселина|перхлорну киселину]] (HClO). Са [[кисеоник]]ом гради 5 различитих [[оксид]]а. Хлор гради неколико [[киселина]] и одговарајуће соли:
* хлороводоничну (сону) киселину и хлориде као соли
* хипохлорасту киселину и соли хипохлорите
* хлорасту киселину и соли хлорите
* хлорну киселину и соли хлорате
* перхлорну киселину и соли перхлорате
 
== Добијање ==
 
У лабараторијама хлор се може добити оксидовањем хлороводоничне киселине јаким оксидационим сретствима MnO<sub>2</sub>:
MnO<sub>2</sub> + 4HCl &rarr; MnCl<sub>2</sub> + Cl<sub>2</sub>&uarr; + 2H<sub>2</sub>O.
Индустријски, хлор се производи електролизом раствора(ређе растопа) натријум-хлорида. При томе се користе инертне угљеничне електроде. После производње гасовити хлор подлеже процесу ликвеакције(утечњавања)јер је у том облику погодан за транспорт.
Интересантно је то да "суви" хлор (без присуства влаге) не реагује са гвожђем из челика те се због тога транспорт врши у челичним боцама.
Хлор је изузетно отрован гас карактеристичног оштрог мириса.
 
 
 
== Примена ==
 
Хлор се користи за дезинфекцију воде, за дезинфекцију и избељивање [[папир]]а и тканина. Коришћен је као бојни отров за време [[Први светски рат|I светског рата]], али је замењен практичнијим средствима.
 
Хлор се доста користи за израду продуката који се користе у свакодневници - боје, намирнице, [[инсектициди]], пластичних маса, [[нафта|нафтних]] продуката, лекова, растварача и бојних отрова.
Хлор се користи и за добијање хлорног креча и брома.
 
Органска хемија је такође подручје на коме се примењује хлор. Користи се као оксиданс, а и као замена за [[атом]] [[водоник]]а у органским једиењеима.
 
Употреба хлора за бељење индустријске [[целулоза|целулозе]], [[лан]]а, [[памук]]а и дезинфекцију воде заснива се на његовом оксидационом дејству.
 
== Историја==
 
Хлор је откривен [[1774]]. од Шелеа (Carl Wilhelm Scheele) реакцијом: MnO<sub>2</sub> + HCl за коју је погрешно мислио да је добио гас који садржи [[кисеоник]]. Име овом елементу је [[1810]]. године дао [[Хамфри Дејви]], који је утврдио да је супстанција коју је Шеле открио елемент а не неко једињење у гасовитом облику.
Хлор су први пут употребили Немци 22. априла 1915. године као бојни отров против Француза. То је означило почетак хемијског рата.
 
== Заступљеност ==
 
У природи хлор је заступљен у облику јона Cl<sup>-</sup>, који је главни анјон у [[океан]]има (јони хлора чине 1,9% масе свих океана). Још већа концентрација хлорових јона је у сланим језерима (у[[Мртво Море|Мртвом Мору]] око 21%).
 
Већина хлорида је растворљива у води зато веће количине се могу наћи само у сувим пределима или у подземним лежиштима соли.
 
== Једињења ==
 
Међу неорганским једињењима хлора налазе се [[хлориди]] и [[хлорити]]. У органска једињења спадају хлороаминати, хлориди хидроксида угљеника и тетрахлориди [[угљеник]]а.
 
== Токсичност ==
 
Гасовити хлор надражује систем за дисање и слузне жлезде, у већим количинама изазива смрт. У [[ваздух]]у се може осетити већ у количини од 3.5 ppm, али опасна концентрација је тек преко 1000 ppm. Због тих особина је коришћен као бојни отров у I светском рату. Да би се неутралисао удишу се паре [[етанол]]а, или разблаженог раствора [[амонијак]]а.
 
== Види још==
*[[Једињења хлора]]
 
==Литература==
{{Commonscat|Chlorine}}
{{reflist|2}}
{{-}}
{{Периодни систем елемената 2}}
{{Jедињења хлора}}
 
[[Категорија:Хемијски елементи]]
[[Категорија:Халогени елементи]]
[[Категорија:Биологија и фармакологија хемијских елемената]]
[[Категорија:Оксидационо средство]]
 
{{Link FA|sk}}
 
[[af:Chloor]]
[[ar:كلور]]
[[an:Cloro]]
[[ast:Cloru]]
[[az:Xlor]]
[[id:Klor]]
[[ms:Klorin]]
[[bg:Хлор]]
[[zh-min-nan:Iâm-sò͘]]
[[be:Хлор]]
[[be-x-old:Хлёр]]
[[bn:ক্লোরিন]]
[[bs:Hlor]]
[[ca:Clor]]
[[co:Cloru]]
[[cy:Clorin]]
[[cv:Хлор]]
[[cs:Chlor]]
[[da:Klor]]
[[de:Chlor]]
[[dv:ކްލޮރިން]]
[[et:Kloor]]
[[el:Χλώριο]]
[[en:Chlorine]]
[[es:Cloro]]
[[eo:Kloro]]
[[eu:Kloro]]
[[fa:کلر]]
[[hif:Chlorine]]
[[fr:Chlore]]
[[fur:Clôr]]
[[ga:Clóirín]]
[[gv:Cloreen]]
[[gl:Cloro]]
[[gu:ક્લોરિન]]
[[hak:Liu̍k]]
[[xal:Хлор]]
[[haw:Kolorine]]
[[he:כלור]]
[[hi:क्लोरीन]]
[[hr:Klor]]
[[hy:Քլոր]]
[[io:Kloro]]
[[ia:Chloro]]
[[is:Klór]]
[[it:Cloro]]
[[ja:塩素]]
[[ka:ქლორი]]
[[kk:Хлор]]
[[mrj:Хлор]]
[[sw:Chlorini]]
[[kn:ಕ್ಲೋರಿನ್]]
[[ko:염소 (원소)]]
[[kv:Хлор]]
[[ht:Klò]]
[[la:Chlorum]]
[[lv:Hlors]]
[[lb:Chlor]]
[[lt:Chloras]]
[[lij:Cloro]]
[[ln:Koloki]]
[[jbo:kliru]]
[[hu:Klór]]
[[mk:Хлор]]
[[mi:Hau māota]]
[[ml:ക്ലോറിൻ]]
[[mr:क्लोरिन]]
[[ne:क्लोरिन]]
[[nl:Chloor (element)]]
[[frr:Kloor]]
[[no:Klor]]
[[nn:Klor]]
[[nov:Klore]]
[[oc:Clòr]]
[[uz:Xlor]]
[[pa:ਕਲੋਰੀਨ]]
[[nds:Chlor]]
[[pnb:کلورین]]
[[pl:Chlor]]
[[pt:Cloro]]
[[ro:Clor]]
[[qu:Kluru]]
[[ru:Хлор]]
[[stq:Chlor]]
[[sq:Klori]]
[[si:ක්ලෝරීන්]]
[[simple:Chlorine]]
[[sk:Chlór]]
[[sl:Klor]]
[[sh:Hlor]]
[[fi:Kloori]]
[[sv:Klor]]
[[ta:குளோரின்]]
[[tl:Kloro]]
[[tt:Хлор]]
[[te:క్లోరిన్]]
[[th:คลอรีน]]
[[vi:Clo]]
[[tg:Хлор]]
[[tr:Klor]]
[[uk:Хлор]]
[[ug:خلور گازى]]
[[war:Cloro]]
[[yi:כלאר]]
[[yo:Chlorine]]
[[zh:氯]]
[[zh-yue:氯]]
[[bat-smg:Chluors]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хлор”