Током периода домината, варварски народи насељавају територију римске империје, а Римаљани су често принуђени да им дају статус савезника и омогуће да живе по сопственом праву. Тако на територији Рима, варвари живе по једном, а староседеоци по другом праву. У односима Римљана и варвара примењивали су римско вулгаризовано право. Након пропасти Западног римског царства овај принцип персоналног права је задржан, због велике разлике на ступњевима цивилизацијског развоја између Варвара и Римљана. Варварски владари су стога поред зборника варварског обичајног права доносили и зборнике римског права. Тако бургундски краљ Гундобад само за своје римске поданике почетком 6. века издаје ''lex Romana Burgundionum''. Његова држава је захватала простор Источне Галије и налазила се између Франака на северу, Визигота на западу и Острогота на истоку. Како је Гундобад био независтан владар, зборник је издао у форми закона. Материја је преузета из Грегоријановог, Хермогенијановог и Теодосијевог кодекса, Послетеодосијанских новела, Гајевих Институција и бургундског права. Зборник садржи одредбе из разних области права, пре свега из облигационог и стварног, а био је кратко на снази јер је потиснут са ''lex Romana Wisigothorum'' из 506. г.
