'''ФишингПецање''' ({{јез-енгленг|Phishing}}) или '''мрежна крађа идентитета''' представља покушај крађе података корисника интернета путем фалсификоване веб странице. Обично се таква лажна странастраница нуди путем посебно припремљеногприпремљене [[имејлЕлектронска пошта|е-поруке]]а или [[чатЋаскање|ћаскања]] поруке<ref>-{K. Tan: ''[http://isc.sans.org/diary.php?storyid=1905 Phishing and Spamming via IM (SPIM).]'' ''Internet Storm Center''}- 5. децембар 2006.</ref>. Пошиљалац тако наводи жртву, да телефономпреко телефона или налажне лажној веб страницистранице чија је [[хипервеза]] дата у поруци, пошиљаоцу открије поверљиве информације<ref>-{E. Skoudis: [http://searchsecurity.techtarget.com/tip/0,289483,sid14_gci1193304,00.html ''Phone phishing: The role of VoIP in phishing attacks''.] ''searchSecurity''}-, 13. јун 2006.</ref>. Те информације он користи зау разне сврхе, али најчешће за крађу новца сас банковног рачуна или за провалу у имејл рачуне-пошту жртве.
== Порука „пецароша“ ==
== Фишинг порука ==
Порука може изгледати као обавештење из банке, интернет продавнице и сл. Жртва се наводи да кликне на хипервезу с лажном интернет страницом, те да на њој упише личне информације. У поруци се често наводи да корисник треба потврдитида потврди или променитипромени податке. КадКада корисник упише податке напопуни лажнојнаведена страниципоља, информације долазе до власника лажне странице.
Лажна веб страница изгледа скоро идентичнаистоветно правојкао и права, али се [[УРЛВеб адреса|адреса]] адреса у адресној траци јој је другачијаразликује.
Кориснику који је постао жртва крађе идентитета може помоћи промена [[лозинка|лозинке]] или [[ПИН]]-ова на својим рачунима, контактирање банке чије услуге користи те, ако сазна да му је неко приступио подацима, затварање рачуна и слично. Пошто се ради о лаковерности жртве фишинга, мали број финансијских института надокнађује тако насталу штету.▼
▲Кориснику који је постао жртва крађе идентитета може помоћи промена [[лозинкаЛозинка|лозинке]] или [[ПИН]]-ованакода својимна рачунима, контактирање банке чије услуге користи те, ако сазна да му је неко приступио подацима, затварање рачуна и слично. Пошто се ради о лаковерности жртве фишингапецања, мали број финансијских института надокнађује тако насталу штету.
== Стање ==
ФишингПецање је у сталном порасту, а самим тим и ризици у интернет пословању. Из тог разлога развијају се развијају многе врсте анти-фишинг заштита против пецања које се на тржишту појављују као самостални програми, или се уграђују у [[антивирусни софтвер]] или у саме апликације за интернет пословање.
