Младен Делић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Новинарством се почео да се бави после [[Други светски рат|рата]], пишући за [[Народни спорт]] и [[Борба (новине)|Борбу]] и радећи за [[Радио Загреб]]. Свој први радијски пренос имао је [[1947]]. године. [[1950]]. оснива Спортску редакцију Радио Загреба. Један је од пионира спортског програма загребачког ТВ студија [[ЈРТ]]-а где је радио као новинар, репортер, уредник и коментатор од [[1965]]. до пензионисања [[1984]]. године.
Уз микрофон испред кога је увек тињала искра спремна да букне у изливе среће, гнева или разочарења, остварио је више од 1500 преноса из 36 земаља са четири континента. Заразан у непосредности и емотивности, вешт да сваким преносом атмосферу са спортских борилишта верно пренесе у домове својих слушалаца и гледалаца, извештавао је са 6 летњих ([[1948]], као и све од [[1960]]. до [[1976]]) и 7 зимских ([[1956]], као и све од [[1964]]. до [[1984]]) олимпијских игара, са 7 фудбалских првенстава света, као и са бројних других спортских догађаја. Његово „[[Људи, је ли то могуће]]“, које је изговорио у тренутку када је [[Југославија]] у последњим минутима квалификационе утакмице са [[Бугарска|Бугарском]] у [[Сплит|Сплиту]] децембра [[1983]]. победила Бугарску и пласирала се на Европско првенсто '84., остало је запамћено као заштитни знак страсти и темперамента са којим је обављао свој посао.
За добровољни рад у спорту те остварења у спортском новинарству примио је бројна признања, награде и одликовања, укључујући и награду за животно дело Удружења спортских новинара Југославије [[1981]]. године. Сахрањен је на [[загреб]]ачком [[гробље|гробљу]] [[Мирогој]].<ref>[http://www.gradskagroblja.hr/Trazilica/MapPreview.aspx?CemeteryID=1&Field=106&DeptID=1&PersonID=313767 -{Gradska groblja Zagreb, Mladen Delić}-] {{hr}}</ref>
| |||