|
Још један део папског крунисања (који се данас више не упражњава, већ је замењен папском инаугурацијом) је ''-{sedia gestatoria}-'', трон на носиљци који су носили дванаест мушкараца у црвеним униформама. Традиционално, кориштен је само у посебним ситуацијама, посебно у процесији након избора папе од [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] до [[Базилика Светог Петра|Базилике Светог Петра]] где се одржавало крунисање папе. Ову традицију је прекинуо [[папа Јован Павле II]].
== Статус и ауторитет ==
Статус и ауторитет папе у [[Католичка црква|Католичкој цркви]] је догматски одређен на [[Први ватикански сабор|Првом ватиканском сабору]] у ''Догматском Уставу Христове Цркве'' од [[18. јул]]а [[1870]]. године. Прво поглавље овог документа носи наслов ''О институцији апостолског примата и благословеном Петру'', и у њему се каже да ''„према Јеванђељском доказу, примат надлежности над целом црквом Господњом је непосредно и директно обећана благословеном апостолу Петру и поверена њему од стране Христа Господа”'' и да ''„ако неко каже да благословеног Петра апостола није именовао Христ Господ као кнеза апостола и видљивом главом целе Цркве; или да је тај примат само почаст, а не права и истинска надлежност коју је он примио непосредно и директно од самог нашег Господа Исуса Христа: нека је анатема на њега.”''
У другом поглављу ''Догматског устава'', под називом ''О сталности примата благословеног Петра у римским понтифима'', каже се да ''„оно што је наш Господ Исус Христ'' [...] ''засновао у благословеном апостолу Петру'' [...] ''мора остати заувек, самим Христовим ауторитетом, у Цркви која, основана као таква на стени, мора опстати до краја времена”'', и да ''„ко год наследи Петров престо прима кроз институцију самога Христа примат Петра над целом Црквом”'', и ''„ако ко каже да није кроз институцију самога Христа Господа (то јест, кроз божанско право) да благословени Петар има сталне наследнике примата над целом Црквом; или да римски понтиф није наследник благословеног Петра у његовом примату: нека је анатема на њега.”''
У трећем поглављу ''Догматског устава'', под насловом ''О моћи и одликама примата римског понтифа'', каже се да према ''„дефиницији екуменског сабора у Фиренци, у коју морају веровати сви верни хришћани, каже се да апостолска столица и римски понтиф имају светски примат, и да је римски понтиф наследник благословеног Петра, кнеза апостола, истински викар Христа, глава целе цркве и отац и учитељ свог хришћанског народа“'', као и да ''„према божанској промисли, римска Црква држи предност у моћи над свим осталим црквама и да је надлежна моћ римског понтифа и епископска и непосредна”'' и да су ''„клир и верни, било којег обреда и положаја, појединачно и укупно, дужни подвргнути се овој моћи и обавезом хијерархијског положаја и истинском послушношћу, и то не само у стварима вере и морала, већи у онима који се односе на дисциплину и власт цркве широм света.”''
Моћ папе је дефинисана у ''Догматском уставу'' у његовом трећем поглављу, према којем је он ''„врховни судија верних и у свим случајевима који потпадају под црквено судство случај може бити поднет његовом суду”'' и да ''„пресуда апостолске столице (од које нема вишег ауторитета) није подложна ничијој ревизији, нити ико може правно донети другу пресуду”'' (канон 331 дефинише моћ папе као ''„врховну, потпуну, непосредну и општу моћ у Цркви, коју може слободно испољавати”''). Такође је догматски дефинисана (погл. 4, став 9) и доктрина папске непогрешивости:
:''„Кад римски понтиф говори ''-{ex cathedra}-''<sup>1</sup>, то јест, када у функцији своје службе као пастира и учитеља свих хришћана, у смислу његовог врховног апостолског ауторитета, он дефинише доктрину по питању вере или морала којих треба да се држи цела Црква, он поседује, божанском помоћи обећаном њему кроз благословеног Петра, ту непогрешивост коју је божански Искупитељ желео да Његова Црква поседује у дефинисању доктрине вере или морала. Стога, такве дефиниције римског понтифа су саме по себи, а не по вољи Цркве, непроменљиве.”''
<small><sup>'''1'''</sup> – [[латински језик|лат]]. ''са престола'' (у овом случају престола Светога Петра)</small>
== Политичка улога ==
|
