Стабло — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Замена садржаја странице са 'Izdanak je nesto sto...kako da kazem ...pa izdanak je kada te nastavnica biologije maltretira da naucis botaniku a ti izdahnes i kazes : "Jeb…' |
м Враћене измене 109.121.15.69 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Стабло}}
'''Стабло''' је осовински део [[изданак|изданка]] који [[раст]]е непрекидно током [[живот]]а [[биљка|биљке]]. Стабло са [[лист]]овима назива се изданак.
Основне улоге стабла су:
* провођење [[вода|воде]] са [[минерална материја|минералним материјама]] од [[корен]]а ка листовима, а у обрнутом правцу растворених органских материја;
* стабло и његове гране носе листове и постављају их у најповољнији положај за примање [[Сунчева светлост|Сунчеве светлости]].
==Врсте и метаморфозе изданака==
Изданак расте врхом, на коме је [[вегетациона купа]]. При основи вегетационе купе образују се зачеци листова. У њиховом пазуху образују се бочни изданци.
Део стабла са кога полазе листови назива се [[чвор (биљка)|чвор]] (nodus), а део стабла између два чвора је [[чланак (биљка)|чланак]] (internodia).
У зависности од дужине чланака изданци могу бити>
* '''кратки''', код којих су листови приближени и
* '''дуги''', код којих се листови налазе на одговарајућој удаљености.
<gallery>
Слика:Brighamia insignis - 'Olulu - stat-endangered - desc-whole plant.jpg|кратак изданак
Слика:Dugiidanak.jpg|дуги изданак
</gallery>
Код неких биљака, нпр. код [[маслачак|маслачка]], листови су збијени па граде [[розета|розету]]. Код воћака постоје и кратки и дуги изданци, при чему дуги носе листове, а кратки цветове (тзв.''родне гране'').
Код неких биљака, изданци се развијају испод површине подлоге па се називају '''подземни изданци'''. Њихови листови су неразвијени и љуспасти, а сами изданци су задебљали услед магационирања хране. Разликују се од корена по томе што корен никада не носи листове. Са подземних изданака полазе [[адвентивни корен]]ови.
Такви изданци су [[метаморфоза|метаморфозирани]] и могу бити у облику:
*[[ризом]]а,
* [[кртола|кртоле]] и
* [[луковица|луковице]].
<gallery>
Слика:Cyperus rotundus tuber01.jpg|ризом
Слика:Potatoes.jpg|кртола
Слика:Allium sphaerocephalon bulb.jpg|луковица
</gallery>
'''Надземни изданак''', такође, може да метаморфозира обављајући неку другу функцију:
* [[трн]] има заштитну улогу,
*[[рашљика|рашљике]] служе за прихватање за неку чврсту подлогу,
* [[столона|столоне]] у виду дугачких изданака служе за вегетативно размножавање,
* [[филокладија|филокладије]] су листолики изданци на којима се развија листић и у његовом пазуху [[цвет]] и [[плод]].
<gallery>
Слика:Crataegus-crus-galli-fruits.JPG|трн
Слика:Rasljika.jpg|рашљике
Слика:Hieracium pilosella blad2.jpg|столоне
Слика:Ruscus aculeatus0.jpg|филокладије
</gallery>
==Примарна и секундарна грађа стабла==
У почетним фазама [[онтогенетско развиће биљака|развића]] изданка ствара се његова примарна грађа. Код [[монокотиле|монокотила]] та грађа остаје током читавог живота, док се код [[дикотиле|дикотила]] и [[голосеменице|голосеменица]] примарна грађа замењује секундарном.
Примарну грађу стабла, као и код корена, чине три зоне :
1.[[епидермис]], који се најчешће састоји од једног слоја ћелија;
2. [[примарна кора]] коју чини неколико слојева живих [[паренхимско ткиво|паренхимских ћелија]] и [[механичко ткиво|механичке ћелије]] (најчешће [[коленхим]]).
3. [[централни цилиндар]], кога изграђују [[проводно ткиво|проводна ткива]] ([[флоем]] и [[ксилем]]) и ткиво [[срж (биљка)|срж]]и. [[Проводни снопић]]и су код монокотила разбацани, док код дикотила образују прстен. Између флоема и ксилема, код дикотила, налази се примарни [[камбијум]].
Примарна грађа стабла дикотила и голосеменица се већ крајем првог вегетационог периода губи и почиње [[секундарно дебљање]]. Између суседних проводних снопића зачиње се секундарни камбијум који се спаја са примарним и образује камбијални прстен. Камбијални прстен одваја елементе дрвета ка центру стабла, а елементе коре ка периферији.
==Гранање изданка==
[[Слика:Stablo.jpg|десно|мини|моноподијално гранање]]
[[Слика:Grananje.jpg|десно|мини|симподијално гранање]]
{{главни чланак|Гранање (ботаника)}}
Изданак се развија од пупољчића [[клица|клице]], тако да онај изданак чији раст води клицин пупољчић се назива '''основни изданак'''. '''Бочни изданци''' су они који настају од бочних пупољака. [[Пупољак]] је, у ствари, млад, још неразвијен изданак, чији је најважнији део вегетациона купа. Деобом ћелија вегетационе купе настају сви делови изданка. Одмах испод врха вегетационе купе зачињу се листови, а у њиховом пазуху образују се бочни (пазушни) пупољци из којих постају бочни изданци. Тако настаје [[гранање]], односно образује се систем изданака, којим се постиже повећање површине биљног тела и омогућава повољнији положај листова.
Разликују се два основна типа гранања:
* моноподијално
* симподијално и
* дихотомо
'''Моноподијално гранање ''' (''monos''= један; ''podien''= ножица, осовина) се одликује тиме што је једна осовина главна (назива се моноподијум) и она стално вуче раст, док бочне гране полазе са ње и заостају у расту. Пример моноподијалног гранања су [[четинар]]и, [[јасен]], [[храст]], [[јавор]], [[дрен]] и др.
'''Симподијално гранање''' се одликује тиме што главна осовина не расте стално врхом, већ прекида растење, а једна од бочних грана преузима правац растења главне осовине. То се стално понавља током раста биљке.
'''Дихотомо гранање''' се одликује поделом осовине на два дела, који дају две једнаке гране. Овај тип гранања се среће код неких пречица, маховина и палми.
==Литература==
*Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
*Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
*Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
*Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
*Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
==Спољашње везе==
*[http://www.bionet-skola.com BioNet škola]
[[Категорија:Биљни органи]]
{{Link GA|es}}
[[ar:ساق نبات]]
[[ay:Ali lawa]]
[[id:Batang]]
[[ms:Batang]]
[[bg:Стъбло]]
[[jv:Batang]]
[[be:Сцябло]]
[[be-x-old:Сьцябло]]
[[bn:কাণ্ড]]
[[ca:Tija]]
[[cs:Stonek]]
[[da:Stængel (plantedel)]]
[[de:Sprossachse]]
[[et:Vars]]
[[en:Plant stem]]
[[es:Tallo]]
[[eo:Tigo]]
[[eu:Zurtoin]]
[[fa:ساقه]]
[[fr:Tige]]
[[gl:Talo]]
[[he:גבעול]]
[[hi:तना]]
[[hr:Stabljika]]
[[it:Fusto]]
[[ja:茎]]
[[ko:줄기]]
[[ht:Tij]]
[[la:Caulis]]
[[lv:Stumbrs]]
[[lt:Stiebas]]
[[hu:Szár (botanika)]]
[[mk:Стебло]]
[[nl:Stengel]]
[[pl:Łodyga]]
[[pt:Caule]]
[[ro:Tulpină]]
[[qu:Chillki]]
[[ru:Стебель]]
[[scn:Pidicuddu]]
[[simple:Plant stem]]
[[sk:Stonka]]
[[sl:Steblo]]
[[sh:Stablo (biljka)]]
[[fi:Varsi]]
[[sv:Stjälk]]
[[te:కాండం]]
[[tr:İnternod]]
[[uk:Стебло]]
[[ur:نباتی تنا]]
[[zh:茎]]
| |||