Крас (геоморфологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
допуна |
||
Ред 1:
[[Слика:Kras.jpg|мини|300п|Крас у Далмацији]]'''Крас''' је област типичног развоја [[крашки процес|крашког процеса]]. То је терен, изграђен од [[стена]] [[карбонати|карбонатног]] састава ([[кречњак]]а, [[доломит]]а, доломитичних кречњака), који представља пацијенс, на коме доминантно дејство има [[хемија|хемијско]] дејство [[вода|воде]]. У одређеном периоду времена, на том простору се развија [[крашки процес]]. Он се може препознати по типичним облицима који настају у крашком процесу, а који могу бити површински и подземни: [[вртача|вртаче]], [[увала|увале]], [[крашко поље|крашка поља]], [[шкрапа|шкрапе]], [[јама|јаме]], [[пећина|пећине]], [[понор]]и, итд.
== Регионални типови краса ==
Развој крашког процеса зависи од већег броја чинилаца: количине и [[температура|температуре]] воде, садржаја [[угљен-диоксид]]а у води, распрострањења, дебљине и чистоће [[карбонат]]а, степена њихове тектонске поремећености, појава нерастворљивих стена које се смењују са карбонатима, [[рељеф|иницијалног рељефа]], дужине времена и изложености карбоната дејству воде<ref name="gmf">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>.
Имајући у виду разноликост развића крашког процеса и његових облика, [[Јован Цвијић|Цвијић]] је начинио регионалну типизацију краса. Типизација је заснована на интензитету развоја процеса, односно облика и има првенствено дескриптивни карактер. Цвијић издваја као основне типове '''холокрас''' и '''мерокрас''', а као прелазне '''тип косова''' и '''тип јуре'''<ref name="opglg">Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет</ref>.
===Холокрас===
Холокрас (у преводу - '''потпуни крас''') одликује се свим површинским и подземним крашким облицима. Холокрас се развија на просторима где су заступљене дебеле масе чистих [[кречњак]]а, с веома малим процентом нерастворљиве компоненте. Ти кречњаци су, по правилу, интензивно тектонски поремећени - убрани и израседани.
На простору холокраса на површини терена јављају се [[шкрапа|шкрапе]], [[вртача|вртаче]], [[увала|увале]] и [[крашко поље|крашка поља]]<ref name="gmf"/>. Ретки водотоци су углавном ''алогени''<ref name="gmf1">Петровић Д. 1977. ''Геоморфологија''. Београд: Грађевинска књига</ref>, тј. настају ван крашких терена и на подручју краса трпе значајне морфолошке модификације. Тако настају кањонске долине, појаве понирања, бројне слепе и напуштене долине, а ретке притоке су ''висеће''. Од подземних облика, у холокрасу се јављају јаме и пећине, обиље сплетова подземних просторија различитих димензија, с бројним акумулационим облицима. Понори, понорнице, крашка врела, потајнице и еставеле су такође веома честе хидрогеолошке појаве у холокрасу.
Типичан развој холокраса везује се за подручје '''динаридског орогена''', '''Адријске платформе''', који се некада називао подручјем '''динаридске геосинклинале'''<ref name="gmf"/>, која се прати на дужини од приближно 700 -{km}-, почев од [[Словенија|Словеније]] до [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Осим Динарида, холокрас се јавља на [[Пелопонез]]у у [[Грчка|Грчкој]], у подручју Ликије у Малој Азији, у јужној [[Кина|Кини]] и [[Вијетнам]]у, на [[Куба|Куби]], [[Јава|Јави]], [[Јамајка|Јамајци]]<ref name="opglg"/>.
===Мерокрас===
Мерокрас, или '''непотпуни крас''', карактерише велика количина нерастворљиве компоненте. Површина терена је стога покривена [[глина|глиновито]] - [[пешчар|песковитим]] растреситим материјалом, најчешће [[елувијални процес|елувијалног]] порекла. [[Шкрапа]] нема, [[вртача|вртаче]] су покривене и делимично запуњене [[елувијални процес|елувијумом]]<ref name="gmf"/> (тзв. алувијалне вртаче) и у њима се често налазе локве воде. [[увала|Увале]] су веома ретке, а [[крашко поље|крашких поља]] нема<ref name="gmf"/>. Подземни крашки облици су ретки и обично скромнијих димензија<ref name="opglg"/>.
[[дренажа|Дренажна мрежа]] на мерокрасу је знатно гушћа него на холокрашким теренима<ref name="gmfandj">Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт</ref>. Појаве дезинтеграције [[дренажа|дренаже]] и понирања токова су ретке<ref name="gmf"/>. Реке су углавном своја корита усекле у водонепропусну и нерастворљиву подлогу. [[кречњак|Кречњачка]] маса је на тај начин издељена на јасно издвојене и неповезане блокове.
Мерокрас у [[Србија|Србији]] је развијен у непосредној околини [[Београд]]а, на подручју [[Жарково|Жаркова]], [[Кнежевац (вишезначна одредница)|Кнежевца]], [[Сремчица|Сремчице]], [[Барајево|Барајева]], [[Лисовић]]а и [[Манић]]а<ref name="opglg"/>. [[геологија|Геолошку]] средину чине млади [[миоцен]]ски кречњаци декаметарске дебљине. Веће површине под мерокрасом у свету јављају се у писаћој креди [[Енглеска|Енглеске]], у Моравској области око Брна у [[Чешка|Чешкој]], у северној [[Француска|Француској]], у [[Белгија|Белгији]]<ref name="gmf"/>.
===Тип Kосова===
Прелазни тип Kосова назван је по [[Француска|француској]] области Косови (-{Causes}-) у подручју Централног масива<ref name="opglg"/>. По [[геоморфологија|морфолошким]] и [[хидрогеологија|хидрогеолошким]] карактеристикама, ближи је холокрасу него мерокрасу. Овај тип се јавља на високим платоима, раздвојеним дубоким [[кањон]]ским долинама [[алогена река|алогених река]], насталих изван крашких области. Реке су усекле корита у нерастворљиве стене, које чине подлогу краса. На платоима се јављају сви површински и подземни облици, са изузетком [[крашко поље|крашких поља]]<ref name="gmf1"/>.
Тип Косова се у Србији јавља на [[Пештерска висораван|Пештер]]ској висоравни, у околини [[Сјеница|Сјенице]]<ref name="gmf"/>. У свету је, сем типске области Косова у Француској, развијен још и у словачком красу, на Бихору у [[Румунија|Румунији]], а местимично се јавља и на простору [[Алпи|Алпа]]<ref name="gmfandj"/>.
===Тип Јуре===
Овај прелазни тип, по карактеристикама ближи мерокрасу него холокрасу, добио је назив по области класичног развића у подручју планине Јуре, на [[Швајцарска|швајцарско]] - [[Француска|француској]] граници. На површини терена јављају се изразито плитке [[вртача|вртаче]], али [[шкрапа]] нема, или су веома ретке<ref name="gmf"/>. [[Увала|Увале]] се јављају само спајањем вртача распоређених у низовима по сувим долинама<ref name="gmf"/>. [[крашко поље|Крашких поља]] нема<ref name="gmf"/>. Подземни облици постоје, углавном као индивидуални<ref name="gmfandj"/>.
Геолошку средину овог типа краса чине смена [[кречњак|кречњачких]] и [[лапорац|лапоровитих]]<ref name="ospet">Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука</ref>, слабо растворљивих и вододрживих стена. Те стене, изузев регионалног набирања, обично нису интензивније тектонски поремећене.
Прелазни крашки тип Јуре код нас се јавља у источној [[Србија|Србији]], на планинама [[Гребен (планина)|Гребену]], Столу, Великом Кршу, [[Бељаница|Бељаници]], [[Кучај]]у, [[Ртањ (планина)|Ртњу]], [[Озрен (планина у Србији)|Озрен]]у, [[Сува планина|Сувој планини]]<ref name="gmfandj"/>. Овом типу припада и [[Лелић]]ки крас околине [[Ваљево|Ваљева]]<ref name="gmf"/>. У свету, поред типске локалности планине Јуре, тај прелазни тип краса се јавља и у [[Бугарска|Бугарској]], [[Албанија|Албанији]], јужној [[Италија|Италији]], на [[Крим]]у<ref name="opglg"/>.
== Референце ==
{{рефлист}}
{{клица-геологија}}
{{Commonscat|Karst}}
| |||