Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
→‎Доктор Младен: нови одељак
Ред 26:
== Потписивање ==
На [[Википедија|Википедији]] је устаљен обичај да се при остављању коментара на страницама за разговор увек дода потпис на крају поруке. Ово се ради дописивањем <nowiki>--~~~~</nowiki> на крају коментара, а исти ефекат се постиже постављањем курсора за куцање на крај написаног коментара и притиском на предзадње дугме на горњем панелу (дугмићи са ознакама за масна слова, курзив, унутрашњу везу итд. тик изнад прозора за писање поруке, тј. кликом на дугме [[Слика:Button sig.png]]). Ово '''не важи''' и за чланке, на којима '''не треба''' остављати потписе. За више информација погледајте [[Википедија:Потпис]]. 本 <b><font color="#ffaa00">[[User:Mihajlo Anđelković|Михајло]]</font></b> <sup><sub>[</sub> <font color="red">[[User talk:Mihajlo Anđelković|talk]]</font> <sub>]</sub></sup> 08:55, 25. септембар 2010. (CEST)
 
== Доктор Младен ==
 
Текст који си унео сам обрисао јер нема никакве реалне тезе и тврдње. То је чаршијска прича. Младен Стојановић никада није могао бити претња Титу. Мени који одлично познајем југословенски комунистички покрет (што треба разликовати од партизанског покрета) је ова стврдња искрено смешна! Наиме Јосип Броз Тито је био генерални секретар КПЈ устоличен уз благослов Коминтерне, док је Младен Стојановић био само обичан члан КПЈ. Он је као народни лекар био веома популаран на Козари и у Поткозарју у предратним годинама, и његово свртавање међу комунисте, а касније партизане је само имало користи за КПЈ и НОП, а никако штету. Он никада није имао никакву званичну партијску функцију у КПЈ. У Партизнском покрету он је био активан и био је организатор устанка на Козари, касније се о њему прочуло по читавој Босанској крајини, па је унапређен у начелника Оперативног штаба НОП и ДВЈ за Босанку крајину. На тој функцији је и погинуо.
 
Ти кажеш он је могао бити конкурент Брозу, само незнам на који начин!? Он није био члан ни Покрајинског комитета КПЈ за БиХ нити члан Централног комитета КПЈ. Нити је познавао људе који су то били. И како је могао преузети КПЈ? Он је био само популарни лекар и партизански командант. Који је касније проглашен за народног хероја и после рата је величан. Највише штете од његове популарности имали су ченици јер је одбио да им се придружи. А уосталом Козара је до краја рата остала партизанска. Позната ти је сигурно и песма - ''Ми смо браћа с Козарице, гдј не рађа мајка издајице''.
 
Иначе сличан текст сам избрисао и из текста о Жикици Јовановићу Шпанцу за кога је тврђено да је убијен као Титов конкурент. А то такође није тачно јер ни он, као ни др Младен није имао неку већу партијску функцију да би имао већег утицајана масе и чланство КПЈ.
 
Ако већ говоримо о Титовим конкурентима то би могли бити, у ратним и поратним годинама:
 
* Јосип Копинич, агент Коминтерне који је био на тајном задатку у Загребу. Он је имао добре везе у Коминтерни и био је упознат с великим бројем чланова руководства КПЈ
* Андрија Хебранг, вођа Хрватске партије који је по неким тврдњама имао велике симпартије Стаљина
* Милован Ђилас, који је био веома популаран међу чланством КПЈ
* Сретен Жујовић, који је био дугогодишњи члан КПЈ и члан најужег руководства
 
Људи који сам ти набројао су они који су имали реалну моћ да му буду конкуренти, што незначи да су то и били. Хебранг и Жујовић су страдали током Информбироа, а Ђилас касније. Мада ниада није ни имао на уму да буде Титу конкурент. Наводим ове примеере да бих ти показао разлику иумеђу њих и др Младена. Јер они су били политичари, а др Младен популарни човек из народа, а не политичар.
 
Надам се да си схватио о чему ти причам! --[[Корисник:Pinki|Pinki]] ([[Разговор са корисником:Pinki|разговор]]) 21:57, 29. јануар 2012. (CET)