Семе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: ml:വിത്ത്
Нема описа измене
Ред 8:
 
Језгро садржи:
* [[клица|клицу]], која настаје оплођењемиз примарне[[диплоидан|диплоидног]] ћелијезигота, јајне ћелије (хаплоидна) испојене имаса [[диплоидан]]сперматичном бројћелијом хромозомаполена (хаплоидна). ;
* [[ендосперм]]ом који има [[триплоидан]] број хромозома јер настаје оплођењемспајањем секундарне, централне ћелије [[ембрионова кесица|ембрионове кесице]] која је диплоидна са другом сперматичном ћелијом полена (хаплоидна). Код голосеменица ендосперм је хаплоидан и формиран је пре оплођења.
 
Семењача је слабије или јаче развијена опна, једнослојна или вишеслојна, која настаје од [[интегумент|интегумената]] семеног заметка. На њој се обично уочава пупчани ожиљак (хилум)(бела тачка код семена дивљег кестена) и микропила отвор кроз који семе упија влагу и кроз који коренак прораста при клијању. Семењача може да има и друге додатке (арилус, куринкулус, криоца...)
 
Величина, тежинамаса и облик семена јако варирају код различитих врста биљака. Посебно велика семена имају неке [[палма|палме]] као што је [[Двојни кокос]] -{Lodoicea maldivica (J.F.Gmelin) Persoon}- и до 20 -{kg}-, а најситнија су код орхидеја (стоти делови милиграма). Интересантан је пример једне врсте [[рогач]]а (-{Ceratonia siliqasiliqua L.}-) чија су семена толико постојане (непроменљиве) масе, да су служила као мера за тежину [[злато|злата]] и других племенитих метала ([[карат]]).
 
Свака биљка образује велики број [[плод]]ова и семена (или само семена код голосеменица)којима се распростире и тиме обезбеђује опстанак сопствене врсте. СвакаСвако семенказрно се не развија у нову биљку. Многа семена доспевају у неповољне услове за [[клијање семена|клијање]] и [[онтогенетско развиће биљака|развиће]]. Стварањем великог броја семена се, уствари, обезбеђује да се што већи њихов број нађе у повољним условима и развије у нову биљку.
 
==Типови семена==
 
Према врсти хранљивог ткива и месту где се оно налази разликују се:
* '''семена са ендоспермом''' (албуминска), код којих ендосперм чини главну масу, док је клица незнатан део семена; најраспрострањенији је тип семема; имају га житарице и све остале траве, биљке из породице [[фамилија помоћница|помоћница]] (Solanaceae), љиљана (Liliaceae) све голосеменице и др.
* '''семена без ендосперма''' (ексалбуминска) код којих котиледони апсорбују сав или скоро сав ендосперм тако да он не постоји или се налазе један до два слоја овог ткива; такво је семе лептирњача ([[Fabaceae]]), главочика ([[Asteraceae]]), [[ружа]] ([[Rosaceae]]), крсташица ([[Brassicaceae]]) итд.
*''' семена са [[перисперм]]ом''' који представља хранљиво ткиво вегетативног порекло јер настаје од [[нуцелус]]а; имају га представници породице каранфила ([[Caryophyllaceae]]), [[Chenopodiaceae]] i dr.
* '''семена са ендоспермом и периспермом''' садрже хранљиво ткиво двојног порекла и ређе се јављају; има га нпр. бибер.
 
==Клица (ембрион)==
 
Клица настаје деобама оплођене јајне ћелије. На њој се разликују следећи делови:
* [[коренак]] или радикула,
* [[стабаоце]] испод клициних листића или хипокотил
* [[стабаоце са пупољчићем]]
* клицини листићи или [[котиледон]]и.
* [[стабаоце]] изнад клициних листића или епикотил
 
* [[пупољчић]] или плумула
==Спољашње везе==
*[http://www.bionet-skola.com/w/Seme BioNet škola]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Семе