Епископ тимочки Емилијан — разлика између измена

Рођен је [[23. августаавгуст]]а [[1886]]. године у Липљану[[Липљан]]у на [[Косово|Косову]]. Основну школу је завршио у Липљану[[Липљан]]у, нижу гимназију завршио је [[Приштина|Приштини]] и [[Солун]]у, а затим [[Богословија на Халки|богословију на Халки]] код [[Цариград]]а где је провео седам година. Од [[1910]]. до [[1913]]. године био је писар [[Митрополија скопска|Митрополије скопске]] и наставник гимназије у [[СкопљеГимназија|Скопљугимназије]]. У монаштво је ступио 1911. године у манастиру Светог архангела Гаврила у [[КучевиштеСкопље|КучевиштуСкопљу]], рукоположио га је за ђакона митрополит скопски [[Викентије Крџић]] 15. августа исте године.

У монаштво је ступио [[1911]]. године у [[Манастир Светог архангела Гаврила у Кучевишту|манастиру Светог архангела Гаврила]] у [[Кучевиште|Кучевишту]], рукоположио га је за [[ђакон]]а [[Митрополит скопски|митрополит скопски]] [[Викентије Крџић]] [[15. август]]а исте године. Изабран је [[1913]]. за питомца [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Архијерејског сабора Краљевине Србије]] да заврши [[Теолошки факултет у Атини|Теолошки факултет]] у [[Атина|Атини]]. Ту је дипломирао [[1918]]. и докторирао 1919. године.<ref>[[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „др Емилијан (Пиперковић) епископ тимочки 1922-1970“, страна 185. {{COBISS|ID=162167047}}</ref> Дана [[2. априлааприл]]а [[1918]]. постављен је за наставника битољске[[битољ]]ске [[Гимназија|гимназије]] с тим да врши дужност секретара ондашњег [[Патријарх српски Димитрије|Митрополита српског Димитрија]] на [[Крф]]у. После [[Првог светског рата]] био је члан делегације која је преговарала са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]] о присаједињењу нових крајева и успостављању јединствене [[Српска патријаршија|Српске патријаршије]].

У чин [[јеромонах]]а рукоположио га је [[Патријарх српски Димитрије|митрополит српски Димитрије]] [[29. јунајун]]а [[1920]]. године. За суплента реалке у Београду[[Београд]]у постављен је у октобру [[1920]]. године, а већ [[5. октобар|5. октобра]] исте године премештен је у [[богословија Светог Саве у Сремским Карловцима|богословију Светог Саве]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За професора исте богословије унапређен је [[22. мартамарт]]а [[1921]]. године. Са тог положаја је дошао на престо [[Тимочка епархија|тимочке Епархије]]. Посвећен је за [[епископ]]а [[23. јануарајануар]]а [[1922]]. године. Свечано устоличење на Епископски престо извршено је тек [[27. мартамарт]]а [[1922]]. услед тадашњих оправки двора у Зајечару[[Зајечар]]у.<ref>[http://www.eparhija-timocka.org/istorijat/episkopi.htm#EMIL Биографија на сајту Епархије тимочке]</ref>

Написао је рад „Један историјски поглед на положај тимочке области“ ([[1924]]). Био је носилац [[Орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]] првог и другог степена, као и [[орден Румунске круне првог степена|ордена Румунске круне првог степена]].<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479#_Toc195687519 Ранко Јаковљевић: Српска тимочка елита почетком 20. века]</ref> У његово време штампан је „Летопис„[[Летопис Тимочке епархије“епархије]]“ у 10 књига штампаних у периоду [[1923]]-[[1932]]. {{COBISS|ID=23458316}}

Када је [[Свети архијерејски сабор СПЦ]] на заседању [[5. мартамарт]]а [[1964]]. рашчинио [[Епархија америчко-канадска|епископа америчко-канадског]] [[Дионисије Миливојевић|Дионисија]], против овога су једино били епископи тимочки Емилијан и [[Епископ рашко-призренски|рашко-призренски]] [[патријарх српски Павле|Павле]].<ref>[http://www.pravoslavljedanas.info/Raskol.htm Миодраг Бељаковић: Раскол („Погледи“, број 223. 1. фебруар 1999)]</ref> Био је више пута члан [[Свети архијерејски синод СПЦ|Светог архијерејског синода СПЦ]].

Епископ Емилијан се упокојио [[10. септембар|10. септембра]] [[1970]]. године у [[Зајечар]]у, где је сахрањен у [[Саборна црква уЗајечару|Саборној цркви]].