|
хјхххј
[[Слика:Poison gas attack.jpg|Напад хемијским оружјем, [[Први СР]].|мини|десно|200п]]
'''Хемијско оружје''' је врста (војног) [[оружје|оружја]] које се користи у намери да се убије или онеспособи непријатељ путем хемијских средстава. Укључује [[бојни отрови|бојне отрове]], димне материје и запаљива средства.
Осим убијања или онеспособљавања тровањем људи, стоке и биљака користи се и за контаминацију (загађивање), задимљавање или освјетљење.
Примена хемијског оружја је из цистерни, [[граната|граната]], [[мина]], [[бомба|бомби]], [[ракета]], [[магљеник]]а, [[димна кутија|димних кутија]] и других средстава.
Хемијско оружје је другачијег облика од конвенционалног оружја или нуклеарног оружја, при чему нема у први мах видљивог деловања (насупрот конвенционалном оружју где се може видети на пример експлозија [[Бомба|бомбе]]). Коришћење живих организама (нпр. [[Антракс]]) у војне сврхе се сматра биолошким а не хемијским оружјем. Али се зато токсични продукат живих организама ([[Ботулин]] и [[Рицин]]) сматра хемијским оружјем. Према Конвенцији о Хемијском Наоружању, било која токсична хемикалија, без обзира на порекло, се сматра хемијским оружјем, осим у случајевима када се користи у ситуацијама које нису илегалне (битна правна дефиниција позната као Критериј Генералне употребе).
Око 70 различитих хемијских агената је коришћено или чувано као хемијско оружје током ХХ века.
==Подела==
[[Уједињене нације]] су класификовале хемијско оруђје је класификовано као оружје велике деструктивне моћи, и продукција и чување хемијских агената је забрањено након Конвенције о Хемијском Наоружању [[1993]]. године. Према овој конвенцији, хемијски агенти који су довољно токсични да се могу користити као хемијско оружје, или имају способност да производе такве агенте, су подељене у три групе:
* Група 1 – Хемијски агенти који се могу производити само у потребе истраживања (медицинског и фармацеутског) или заштитне потребе (нпр. тестирање сензора који могу осетити присутво хемијског агента). Агент који спада у ову групу је, између осталих, [[нервни гас]] [[рицин]]. Конвенција за Хемијско Наоружање мора бити нотификована за сваку производњу хемијског агента више од 100 грама, и према правилима конвенције, држава која производе одређени агент, не може поседовати више од једне тоне агента.
* Група 2 - Хемијски агенти који се користе за неке ограничене потребе у индустрији. Примери су диметил метилфосфонат и тиодигликол.
* Група 3 - Хемијски агенти који се користе масовно у индустријске сврхе. Примери су фозген и хлорпикрин, и оба су кориштени као хемијско оружје у прошлости.
==Литература==
* Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига трећа, страна 420.
[[Категорија:Хемијско оружје]]
[[en:Chemical weapon]]
[[et:Keemiarelv]]
[[it:Armi chimiche]]
[[sk:Chemická zbraň]]
| 