Милош Коматина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 30:
На повратку у родни крај, Милоша су дочекале жалосне вести. После његовог одласка у [[Пљевља|Пљевљу]], Италијани и четници су у једној акцији извршили изненадни напад на село Доњу Ржаницу и том приликом убили његовог брата Муша, интернирали десет његових рођака и његовог јединог сина Панта, кога су рањеног ухватили (Панто је касније погинуо као борац једне партизанске јединице). Унаточ четничким активностима, Милош је извршавао све задане обавезе. Из бојазни да четници не изврше одмазду над његовом супругом и малом ћерком, Милош је и њих одвео у шуму. После формирања Беранско-андријевичког батаљона, [[мај]]а 1943. године, ступио је у његове редове.
 
[[8. августа]] 1943. године, пошао је да обиђе супругу и ћерку, које су биле скривене код једног његовог пријатеља. Иако тешко рањен у оба кука, тада се сукобио с групом четника међу којима су били и неки од њихових најистакнутијих вођа из тога краја. У размени ватре, прво је погодио [[ПантаПанто Саичић|Панта Саичића]], команданта Четничкогчетничког корпуса, а затим [[Милија Ћеранић|Милију ЧеранићаЋеранића]], команданта четничке бригаде, Станка Марјановића, судију и команданта четничког батаљона, и Голуба Миковића, [[правo|правника]] и познатог [[гестапо]]вског агента. На крају је и њега погодио метак с леђа, којег је испалио жандар ЧеранићЋеранић. Четници су у знак одмазде, на запрепаштење чак и италијанских војника, масакрирали Милошево тело и развукли га, тако да је од њега једва имало шта да се сахрани.
 
Одлуком [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[10. јула]] [[1953]]. године, проглашен је за народног хероја.