Дипломирао је јужнословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Ради у драмском одељењу Радија [[Нови Сад]], као драматург. Од [[1992]]. до [[2005]]. године је био уредник за поезију у часопису Летопис Матице српске. Пише поезију, есеје и радио-драме, преводи са енглеског. ТренутноНеке живиод ињегових радипесама усу преведене на [[НовиЕнглески Садјезик|Новоменглески]] и [[немачки Садујезик]].
Живи и ради у [[Нови Сад|Новом Саду]].
== Главне књижевне карактеристике ==
Војислав Карановић је поступно градио песнички углед, деведесетих година прошлог века. Лирика Војислава Карановића је помно проницање у космологију нашег унутрашњег свете и света који нас окружује. Подстицај за писање је пронашао и у великанима, као што су [[Паскал]], Хедерлин, Гонгора. Врло често његову поезију одликује преплитање реалност конкретног са реалношћу халуцинација. У песмама осликава феномене који га окружују (атмосфера, клима, рељеф итд.). Војислав Карановић је предан чулним аспектима стварности, спаја онострано и овострано, једноставно и дубоко. Једна од основних преокупација Војислава Карановића је и испитивање могућности песничког језика. Његова поезија носи неколико важних особина неолиричаског обликовања песничког предмета, изразиту песничку слику, детаље у призору, повремену евокативност и везу актуелног доживљаја са доживљајем из прошлости и наглашену мелидиозност поетског језика. Неке песме су му превођене на [[Енглески језик|енглески]] и [[немачки језик]].
