|
Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|全體字}}, {{јез-кин-уп|у=全体字|п=quántǐzì|џ=ㄑㄩㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.
Неки корисници традиционалних карактера образложили су да традиционални карактери су оригинални облик кинеских слова и не могу да се зову „сложеним“ кад они никада нису направљени сложени. Карактери су сачувани какви су, и да упрошћени карактери не могу бити „стандардни“, јер упрошћени карактери се не користе у свим Кинеско-јежичним регионима<ref>{{en}} {{lang|en|Huang, Jack. Huang, Tim. [1989] (1989) Introduction to Chinese, Japanese, and Korean Computing. World Scientific publishing. ISBN 9971-5-0664-5}}</ref>. Исто тако, подупирачи упрошћених кинеских карактера приговарају на опис традиционалних карактера као „стандардни“, јер они виде нове упрошћене карактере као савремени стандард који се користи код велике већине кинеских говорника. Они такође истичу да традиционални карактери нису доиста традиционални јер кинески карактери су се доста знатно променили кроз дуго времена. Многи карактери од [[Династија Хан|Хан династије]] су начинито више разрађени од изворног стандарда.<ref>{{en}} {{lang|en|Norman, Jerry (1988) ''Chinese'', Cambridge University Press}}, стр. 81.</ref>
Неки старијиСтарији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере“ ({{јез-кин-кп|к=正字|п=zhèngzì}}) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|簡筆字}}, {{јез-кин-уп|у=简笔字|п=jiǎnbǐzì}}) или „смањено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|減筆字}}, {{јез-кин-уп|у=减笔字|п=jiǎnbǐzì}})<ref>речи ''упрошћени'' и ''смањени'' су заправо изговорени исто ([[хомоним]]и) у [[мандарински језик|мандаринском језику]], и оба изговорене „ђиан“ ({{јез-кин-п|п=jiǎn}})</ref>.
== Штампани текст ==
Када штампају текст, људи у континенталној Кини и Сингапуру се углавном користе упрошћен суставсастав. Међутим, [[Народна Република Кина]] такође понекад штампа материјал намењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере (обрнуто је такође истинито). У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад особне симплификације. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Неке симплификације су врло распрострањене, посебно {{јез|zh|台}} „тај“ ({{јез|zh-Latn|''tái''}}) y {{јез|zh|台灣}} „Тајвану“ ({{јез|zh-Latn|''Táiwan''}}) за разлику од стандардног карактера (臺). Осим тога, била су два главна употреба алтернативних карактера у старом добу. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цењена те особе, да би чували слова имена те особе. Ово дејство се зове „избјегавање увреде“ (避諱) у Кинеском. Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показали да је понављање намјерно него уредничка грешка (筆誤).
== Кодирање рачуналних знакова ==
|
