Гегамске планине — разлика између измена
Нова страница: {{Координате|40_16_30_N_44_45_00_E_type:mountain(511)_region:AR|40° 16′ 30" сгш, 44° 45′ 00" игд}} {{Планина … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 3. фебруар 2012. у 19:50
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:40_16_30_N_44_45_00_E_type:mountain(511)_region:AR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Гегамске планине јерм. Գեղամա լեռնաշղթա | |
|---|---|
 Поглед на Гегамске планине | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Аждахак |
| Ндм. висина | 3.597 m |
| Димензије | |
| Дужина | 70 km |
| Географија | |
| Државе |  Јерменија |
| Покрајине | Котајк Гегархуник |
| Регије | Јерменска висораван |
| Геологија | |
| Старост стена | плеистоцен, холоцен |
| Врста планине | вулканско поље |
Гегамске планине (јерм. Գեղամա լեռնաշղթա) или скраћено Гегам је планинска висораван вулканског порекла, смештена у источном делу Јерменске висоравни, на граници између јерменских марзова Котајк и Гехаркуник. Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.
Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.
Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.[1]
Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган[2] а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.
Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битки или плесова, а бројни су и симболи који представљају ражна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.[3]
Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.
Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.
- widths="200px"
-
Језеро у кратеру Аждахака -
Севкатар (3.225 м) - један од угашених вулкана
-
Мали Аждахак (3.087 м)
-
Мали Аждахак (3.087 м)
-
Језеро Апреј
-
Језеро Кармир на Малом Аждахаку
Видети још
Референце
- ^ Мифы Аждаака. Приступљено 3. фебруара 2012.
- ^ Хр. Ахманганъ на карте 1903 года.
- ^ RockArt in the area og Geghama Mountain Range.
Спољашње везе
- "Ghegam Ridge". Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.
- Слике петроглифа на Гегамским планинама.
- The Mystery of Azhdahak