Кетман — разлика између измена

 

[[Куран]] каже да ће [[Алах]] ценити сваког [[муслиман]]а по томе шта му је у [[срце|срцу]], а не шта му је на [[језик|језику]]. Ово учење је дало верски [[легитимитет]] схватању да муслиман има право да [[лаж]]е, користи [[мимикрија|мимикрију]] и скрива своје веровање у ситуацији када се осећа угроженим због свог веровања. Mуслиман који сматра да кад је у опасности има право да порекне своју [[вера|веру]] и исповеда веру неверника. Употребу такије муслимани не сматрају [[лагање]]м, већ дозвољеном мером самозаштите. На сваком је [[верник]]у да сам у складу са својом савешћу процени степен опасности и оцени да ли ће и у којој мери применити такију.

 

Да није кетмана ни бројни [[дервиш]]ки редови не би опстали. Сунити су традиционално сумњичави према кетману. Они виде ову [[мимикрија|мимикрију]] као зло које постаје оправдано током [[џихад]]а. [[Јасер Арафат]] се сматра „уметником такије" - [[Палестинци|палестинска]] ситуација представља пример околности у којима се она сме примењивати.

 

 

Пољски дисидент [[Чеслав Милош]] је закључио да су се [[муслимани]] у непријатељском окружењу кроз историју понашали слично пољским интелектуалцима под [[стаљинизам|стаљинистичким]] режимом и да кетман онима који га прммењују даје осећај [[супериорност]]и.

 

== Литература ==