Пантомима — разлика између измена

'''Пантомима''' је назив за представе у којима [[глумац]] мисли и осећаје лика који тумачи преноси само покретима [[тело|тела]] и [[мимика|мимиком]], а без употребе [[реч]]и.

 

 

У пантомими разликујемо три врсте покрета :

* уметност става или држања (кроз спољашњи, телесни став и покрете једног карактера, његове осећаје и унутрашњи став једне фигуре приказати видљивим)

* знакови и покрети из свакодневног живота у њенои увеличаној форми (махање, поздрављање, итд)

 

Пантомима је уметност [[тишина|тишине]]; поезија високог култивисаног покрета. Мимос или мим од [[старогрчки|грч]]. мимос-подражаватељ, подражавање; првобитно је нарочит начин представљања у [[антика|античком]] [[позориште|позоришту]]. Пантомима (панто-све, мимос-подражавање) спомиње се још у [[Стара Грчка|старој Грчкој]] и [[Римско Царство|Риму]], а и у записима путописаца по [[Далеки Исток|Далеком Истоку]].

[[Уметност]] пантомиме је увек била повезана са говором или плесом. Први пут у историји, се пантомима одваја од говора, плеса и постаје самостална уметност почетком 20. века али не у театру, него у [[експеримент]]алном студију од великог реформисте модерне пантомиме [[Етиенне Decroux]] (Етиен Декруа). У [[Париз]]у, у години 1923, Етиенне Decroux је почео (рођен 1898) себе, а касније и друге да обучава покретима тела на сцени. Његов циљ није био [[реформација]] пантомиме, него направити једну чисту уметност покрета- [[Миме Цорпорел]]. Decroux анализира покрете човечијег тела под геометријским околностима. Тако настаје [[Инклинација]](наклон), транслација (померање) и ротација човечијег тела као основа за све предстојеће илузорне технике пантомиме. Пантомима добија и своју педагогику и граматику геметријских покрета.

 

 

Француска школа раздваја појам “ пантомиме” и “ миме.”