Манастир Покајница — разлика између измена

[[Црква брвнара|Цркву брвнару]] посвећену преносу [[мошти]]ју [[Свети Никола|светог Николе]] код [[Велика Плана|Велике Плане]], [[споменик културе]] од изузетног значаја, подигао је [[1818]]. кнез [[Смедерево|смедеревске]] [[Нахија|нахије]], [[војсковођа]] и народни [[старешина]] [[Вујица Вулићевић]]. О томе сведочи запис на икони [[Свети Ђорђе|светог Ђорђа]], као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у [[убиство|убиству]] свог кума [[Карађорђе|Карађорђа]] тумачен је као чин [[покајање|покајања]], по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до [[1954]]. године, када је претворена у [[манастир]]. Оригинални [[иконостас]] остварење је [[Константин Зограф|Константина Зографа]] који је радио у [[Србија|Србији]] у другој и трећој деценији [[19. век]]а. У [[Порта (архитектура)|порти]] се налази дрвена звонара с кровом од [[клис]]а, као и [[конак]], вероватно из времена градње цркве са дрвеним решеткама на прозорима. Конзерваторски радови на цркви изведени су [[1951]]. године, а на иконостасу [[1987]]/[[1988|88]]. г.