Бенедиктинци — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
[[Датотека:Saint Benedict Medal.png|thumb|right|Медаља Светог Бенедикта]]
'''Бенедиктинци''' су католички редовници које је основао [[Свети Бенедикт]] из Нурсије ([[480]]—[[547]]).
 
Бенедикт је [[529]]. године утемељио правило за манастир на [[Монте Касино|Монте Касину]], што се сматра почетком бенедиктанског реда. Њихово главно редовничко начело је ''„Ora et labora“'' (моли и ради), а од одеће носе црни хабит с кожним појасом. Основно начело Бенедиктовог правила било је поштовање равотеже између молитве и рада, који је укључивао и преписивање књига, подучавање и мисионарење. Бенедиктанци су били посебно залужни за ширење хришћанске културе на подлози латинског дела [[Антика|античког]] наслеђа.
 
== Присуство и утицај на Балкану ==
 
У додир са [[балкан]]ским провинцијама долазе посебно преко романског дела [[јадранско море|јадранске]] обале, одакле су ширили свој утицај у земљама залеђа. Везе са српским кнежевинима у почетку су одржавали огранци конгрегације из јужне [[Италија|Италије]] (Пулсано), који су имали своје [[манастир]]е на [[Мљет]]у и [[Локрум]]у. Најважнији извор за познавање њихове делатности у словенским земљама је ''Љетопис попа Дукљанина''.
 
Имали су своје манастире:
 
*[[Свети Петар|св. Петра]] у Пољу у [[Требиње|Требињу]]
*св. Срђа и Вакуха у [[Дукља|Дукљи]]
*[[Свети Никола|св. Николе]] на реци [[Бојана (река)|Бојани]]
*у жупи Прапратна
 
Одржавали су везе са српским кнежевима и локалним моћницима, о чему сведочи и група испрва названих Локрумски фалсификати, којима су они настојали да докажу право својине над појединим цркавама. У доба раних [[Немањићи|Немањића]] српски владари су били њихови заштитници, о чему сведочи и позната даровна повеља краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] бенедиктанском манастиру [[Марија (мајка Исусова)|св. Марије]] на Мљету.
 
После четвртог крсташког рата односи између српског двора и Бенедиктанаца су се погоршали. Њихов утицај остаје важан у католичким градовима на јадранској обали, што доводи до постепеног нестајања опатија у областима [[Травунија|Травуније]] и [[Захумље|Захумља]]. Сачуване су значајне опатије у [[Дубровник]]у, [[Котор]]у, [[Будва|Будви]], [[Бар]]у и [[Скадар|Скадру]]. Посебно значајна средишта била су Ратачка [[опатија]] код Бара, посвећена [[Богородица|Богородици]], позната као место ходочашћа, а на територијама у залеђу опатије на реци Бојана, посвећена св. Николи и св. Ђорђу и Вакху. О њима су посебно бринули поједини српски владари, а везе с њима нарочито су се развијале у доба владавине српске краљице Јелене, као великог покровитеља католичких манастира у Приморју.
 
Осим на овим подручјима, Бенедиктанци су били присутни и у граничним областима према [[Угарска|Угарској]] (манастир Ке, касније назван Баноштор).
 
Поред бенедиктинаца, у познатије западне монашке редове спадају [[фрањевци]], [[доминиканци]], [[кармелићани]], [[августиновски пустињаци]] и [[језуити]].
 
== Литература ==
 
*И. Остојић, ''Бенедиктанци у Хрватској'', 1-3, Сплит 1963-1965;
*А. Радовић, "Бенедиктанска и светосавска традиција и Приморју", у: ''Црква Светог Луке кроз вијекове'', Котор 1997.
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Benedictine monasteries}}
 
{{клица-религија}}
 
[[Категорија:Католички редови]]