Епископ темишварски Георгије (Летић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 19.
| месец_рођења = април
| година_рођења = 1872.
| место_рођења = [[Стари Бечеј]]
| држава_рођења = [[Аустро-Угарска]]
| дан_смрти = 8.
| месец_смрти = новембар
| година_смрти = 1935.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
}}
'''Георгије''' (световно др ''Ђорђе Летић'', [[Стари Бечеј]], 6/[[19. април]] [[1872]] — [[Београд]], [[8. новембар]] [[1935]]) је био [[епископ]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
==Световни живот==
Др Георгије Летић рођен је [[19. април]]а [[1872]]. у [[Стари Бечеј|Старом Бечеју]] од оца Милоша, учитеља, и мајке Милеве. Основну школу завршио је у [[Бачко Градиште|Бачком Градишту]], гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], а богословске науке у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и [[Черновци|Черновицама]], где је [[1897]]. и промовисам за
==Монашки живот==
Замонашен је [[4. априла]] [[1895]]. године у у [[Манастир Беочин|манастиру Беочину]]. На [[Цвети]] исте године рукоположен је за [[јерођакон]]а, а касније произведен у чин [[протођакон]]а и [[архиђакон]]а. [[Март]]а [[1898]]. рукоположен је у чин [[презвитер]]а. За [[протосинђел]]а произведен је на [[Божић]] [[1899]]., а за придворног [[архимандрит]]а [[7. маја]] [[1901]]. године. Пре избора за [[епископ]]а био је редовни професор црквеног права, катихетике и педагогике у [[Карловачка богословија|Карловачкој богословији]], извесно време настојатељ [[Манастир Беочин|манастира Беочина]], патријарашки скевофилакс (ризничар), члан редакционог одбора "[[Богословски гласник|Богословског гласника]]" и разних комисија.
==Епископско звање==
За [[Епископ темишварски|епископа темишварског]] изабран је једногласно [[27. новембра]] [[1903]]. године, а посвећен [[27. марта]] [[1904]]., у [[Саборна црква у Сремским Карловцима|карловачкој Саборној цркви]] од [[Патријарх Георгије Бранковић|патријарха Георгија]], [[Епископ будимски|епископа будимског]] [[Лукијан Богдановић|Лукијана]] и [[Епископ бачки|бачког]] [[Митрофан Шевић|Митрофана]]. Устоличење у [[Саборна црква у Темишвару|темишварској Саборној цркви]] извршио је патријарашки изасланик протосинђел [[Данило Пантелић|Данило (Пантелић)]], потоњи [[Епископ далматински|епископ далматинско-истријски]], [[10. маја]] [[1904]]. године.
До [[Првог светског рата]] епископ Георгије посветио архипастирском раду и црквено-школским и народним пословима своје простране [[Епархија темишварска|епархије]]. Посебну пажњу посветио је [[школство|школству]], не само у својој [[Епархија|епархији]], већ у целој [[Митрополија карловачка|митрополији]]. Његовом заслугом изведенаје реформа веронаучне наставе у вероисповедним школама [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]], [[1907]]. године, а његов Китихизис је употребљаван као уџбеник не само у основним школама ове митрополије, већ и у [[Босна|Босни]], [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Далмација|Далмацији]].
После завршеног [[Првог светског рата]], [[1918]]. године, [[епископ]] Георгије постаје чувар патријаршијског престола у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], који је мученичком смрћу [[Патријарх Лукијан Богдановић|патријарха Лукијана]] ([[1908]]-[[1913]]) остао упражњен, јер [[Беч]] није дозвољавао сазив народно-црквеног сабора ради избора новога [[Патријарх|патријарха]]. Требало је, по мишљењу бечких властодржаца, да [[Српска црква]] у [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]] за време рата буде обезглављена. У исто време [[епископ]] Георгије био је и мандатор упражњених [[Епархија горњокарловачка|епархија Горњокарловачке]] и [[Епархија бачка|Бачке]].
Приликом попуњења упражњених [[епархија]], [[1920]]. године, епископ Георгије је изабран за [[Епископ бачки|епископа бачког]], али је ова одлука неколико недеља касније на његову молбу стављена ван снаге и он је остао и даље на положају [[епископ темишварски|епископа темишварског]] све до [[1931]]. године. После предаје [[Темишвар]]а [[Румунија|румунским]] властима, епископ Георгије се преселио у [[Велика Кикинда|Велику Кикинду]], а одатле је управљао и делом [[Епархија|епархије]] у [[Румунија|Румунији]]. Од [[1. јануара]] [[1931]]. године, после умировљења [[Епископ вршачки|епископа вршачког]] [[Иларион Радонић|Илариона (Радонића)]], епископ Георгије је администрирао [[Вршачка епархија|Вршачком епархијом]] све док се она [[1931]]. године није, са делом [[Темишварска епархија|Темишварске епархије]] у [[Југославија|Југославији]], сјединила у [[Банатска епархија|Банатску епархију]]. Те године је епископ Георгије изабран за [[Епископ банатски|епископа банатског]].
Умро је [[8. новембар|8. новембра]] [[1935]]. у Београду, а сахрањен у [[Саборна црква у Вршцу|Саборној вршачкој цркви]].▼
[[Манастири]] су били посебна брига епископа Георгија. Његовим трудом обновљен је [[манастир Кусић]], који су [[Турци]] спалили [[1788]]. године. Својим личним средствима подигао је у [[Петроград]]у (данас [[Зрењанин]]) женски [[манастир Свете Меланије]]. Од свога оца, српског православног вероисповедног учитеља, епископ Георгије наследио је љубав према школи и школској омладини. За средњешколце отворио је интернате у [[Велика Кикинда|Великој Кикинди]] и [[Темишвар]]у, посебан мушки и посебан женски интернат. Годину дана пред своју смрт оснива Васпитни дом школске омладине у [[Вршац|Вршцу]] и [[Велики Бечкерек|Великом Бечкереку]].
▲Умро је [[8. новембар|8. новембра]] [[1935]]. у
==Извори==
* [http://www.pouke.org/upload/fajlovi/agapije/srpskijerarsi.pdf Сава Вуковић: Српски јерарси]
{{низ|
пре= [[Никанор Поповић|Никанор (Поповић)]] |
списак=[[Епархија темишварска|епископ темишварски]]<br>[[1903]] — [[1931]].|
после= [[Иринеј Ћирић|Иринеј (Ћирић)]] <br> <small>(администратор)</small> |
пре2= [[Иларион Радонић|Иларион (Радонић)]] <br> <small>([[Вршачка епархија]])</small> |
списак2=[[епархија банатска|епископ банатски]]<br>[[1931]] — [[1935]].|
после2= [[Викентије Вујић|Викентије (Вујић)]] |
}}
{{DEFAULTSORT:Летић, Георгије}}
| |||