Милорад Димитријевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
 
{{Биографија
| име = Милорад
Линија 40 ⟶ 38:
Највећи део свог радног века посветио је [[геолошко картирање|геолошком картирању]]. Бавио се и многим другим аспектима геологије: [[тектоника|тектонским]] и [[геотектоника|геотектонским]] истраживањима, [[структурна геологија|структурним]] истраживањима, [[седиментологија|седиментолошким]] истраживањима, изучавањима [[турбидити|турбидитских]] басена, као и [[даљинска детекција|даљинском детекцијом]]. Публиковао је преко 170 радова, књига, уџбеника и приручника у земљи и у [[САД]], [[Немачка|Немачкој]], [[СССР]]-у, [[Мађарска|Мађарској]], [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]], [[Француска|Француској]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Италија|Италији]], [[Иран]]у, и др. Своју геолошку делатност започео је картирањем [[метаморфне стене|метаморфита]]. Постављене тезе произашле из његових радова представљале су основ за прву детаљну разраду процеса [[мигматизација|мигматизације]] у нашим теренима.
 
Творац је концепције модерне геолошке карте у [[СФРЈ]], прихваћене и у Европи. Руководио је највећим и најзначајнијим подухватом у историји геологије [[СФРЈ|Југославије]] - израдом [[Основна геолошка карта СФРЈ|Основне геолошке карте]] размере 1:100. 000. Од 1956. године, када је водио прву комисију за израду стандарда за геолошку карту Југославије, руководио је израдом свих геолошких стандарда и упутстава за Основну и [[Тематска геолошка карта СФРЈ|Тематску геолошку карту]]. Био је председник комисије за геолошке карте [[Савезни геолошки завод|Савезног геолошког завода]], члан редакционе комисије за Основну геолошку карту, члан комисије за геолошку карту Европе и комисије за тектонску карту Карпатско-балканске асоцијације.
 
Коаутор је више десетина листова Основне геолошке карте СФРЈ. Организовао је израду геолошке карте [[Иран]]а. Руководио је израдом геолошке карте једног дела [[Либија|Либије]]. Четири године је руководио одељењем за геолошку карту у Заводу за геолошка и геофизичка истраживања у Београду.
Линија 54 ⟶ 52:
=== Геотектоника ===
 
Димитријевић се бавио и истраживањима на пољу геотектонике. Прихватио је и разрадио идеју мобилизма и поставио нови модел [[Динариди|Динарида]] на бази [[тектоника плоча|тектонике плоча]]. Објавио је, такође, бројне радове о [[офиолитски меланж|офиолитском меланжу]], генези и типовима меланжа, о структури [[кречњак|кречњачких]] тела унутар меланжа, и др. Једини је геолог из бивше СФРЈ чији су радови укључени у најзначајнију светску серију -{„Benchmark papers in Geology“}-{{чињеница}}.
 
Аутор је свеобухватне књиге „Геологија Југославије“, публиковане на српском и енглеском језику. Уредник је едиције „Геолошки атлас Србије“ од 16 тематских карата размере 1:2.000.000.