Енергија јонизације — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.95.108 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
мНема описа измене
Ред 1:
'''Енергија јонизације''' (-{''Ei''}-) је најмања количина [[ЕнеригијаЕнергија|енергије]] коју је потребно довести једном [[атом]]у неког елемента у гасовитом стању да био он отпустио свој последњи, најслабије везани [[електрон]] са последњег [[електронскиЕнергетски нивонивои|електронског нивоа]].<ref>-{Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4}-</ref><ref name="Atkins7th">{{Atkins7th}}</ref>
 
Енергија јонизације је веома важна мера реактивности одређеног [[Хемијски елемент|елемента]]. Вредност енергије јонизације дуж групе опада, што се објашњава порастом пречника атома и последичним падом јачине привлачних електростатичких сила између валентног електрона и језгра. Како су ове силе слабије, електрон се лакше отпушта, а побуђивање атома захтева мању количину енергије. При том, прва енергија јонизације је најмања док је свака следећа значајно већа. У екстремним случајевима, друга енергија јонизације је и 1.000 пута већа од прве, као што је то случај код [[лкалниАлкални метали|алкалних метала]] где се након прве јонизације постиже стабилна [[електронска конфигурација]], са попуњеним октетом и јачим интраатомским силама између језгра и валенционих електрона.
 
Насупрот томе, енергија јонизације дуж периоде расте јер већи број велентних електрона значи и пораст тежње да се електрон прими и на тај начин постигне стабилну електронску конфигурацију. Такви примери су [[халогени елементи]], а екстреман случај [[Племенити гас|племенити гасови]].
 
==Референце==
{{reflist|2}}
 
{{клица-хемија}}