Правне норме — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Micki (разговор) на последњу измену корисника Michaello
м Додате неке ситне ствари. Углавном из литературе Вукадиновићке и Лукића.
Ред 1:
{{ФОН}}
'''Правне норме''' се могу дефинисати као правила понашања која уређују одређене односе међу људима, а која су заштићена државном [[принуда|принудом]].<ref>http://www.pravopedia.rs/index.php?title=Pravna_norma#Pojam_pravne_norme</ref> Могу се схватити и као најпростији елементи права који се не могу разложити на простије правне елементе, неки теоретичари правну норму због те особине називају атом права. То су такође хетерономна правила, тј. обавезују без обзира на лични став онога коме су упућена о њиховој ваљаности и исправности.
 
Међутим, не треба их изједначавати са одређеним члановима [[закон]]а или неког [[правни акт|правног акта]] из разлога што се ретко дешава да се она поклапа са једним таквим чланом. Тако, један члан садржи или део једне или више норми , а ретко потпуну правну норму.
 
Издавалац правне норме назива се адресант и он је тај који норму ствара и упућује другима. Они којима је правна норма упућена називају се адресати. Правна норма регулише понашање адресата.
Ред 9:
 
== Елементи правне норме ==
Колико елемента тачно правна норма има постоје многе дебате и неслагања различитих правних теоретичара.
Свака правна норма има три елемента: диспозицију, санкцију и хипотезу.<ref>http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija1.htm</ref>
Учење теоретичара XIX и почетка XX века је да правна норма има само два елемента: диспозицију и санкцију. Ово схватање и данас опстаје код многих кривично правних теоретичара.
СвакаДруго посматрање је да свака правна норма има три елемента: диспозицију, санкцију и хипотезу.<ref>http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija1.htm</ref>
У овом посматрању имамо као недостатак тога што хипотеза може бити двојака, може да се јави у облику хипотезе санкције или хипотезе диспозције.
 
Све те недостатке откнило би четворостуруко посматрање правне норме где она има четри основна елемента: хипотезу санкције, санкцију, хипотезу диспозиције и диспозицију.
 
*'''Диспозиција''' представља суштински део правне норме, тј. правило понашања одређених субјеката. То је битан елемент без којег норма не може ни да постоји. Она уствари представља одређену заповест која је упућена субјектима права.
Линија 19 ⟶ 24:
Ова два елемента из којих се састоји свака правна норма могу бити примењена само када су се стекли услови за њихову примену. Ти услови су такође прописани правним нормама. Део правне норме који описује употребу правне норме назива се хипотеза. Отуда се може говорити и о додатна два елемента правне норме, а то су хипотеза диспозиције и хипотеза санкције.
 
*'''Хипотеза''' представља онај део правне норме који одређује околности, ситуације или чињенице које морају да постоје да би дошло до примене правне норме. Ту је могућа и хипотеза диспозиције и хипотеза санкције. Пример: ”Уколико лице наврши 70 година живота следи му пензија” - да би се испунила диспозиција пензије хипотеза је да је лице навршило 80 година живота.
**Хипотеза диспозиције представља онај део правне норме који одређује чињеничну ситуацију која мора да постоји да би се применила диспозиција правне норме. Хипотеза не представља правило понашања, јер је садржана у диспозицији, већ је она опис чињеница које су услов за примену диспозиције.
**Хипотеза санкције се састоји у непоштовању диспозиције и понашању субјекта противно ономе што прописује диспозиција правне норме. За примену санкције из опште норме неопходно је дакле, постојање хипотезе санкције која одређује услове за ту примену.
Линија 72 ⟶ 77:
:*кривичне
:*итд.
 
 
 
== Стварање правне норме ==