V Klavirski Koncert, Carski (Betoven) — разлика између измена

Drugi stav je ''Adagio un poco mosso''. Prema Karlu Černiju, Betoven je, pišući ovaj stav, mislio na pobožne pesme austrijskih hodočasnika. Na ovaj religiozni momenat ukazuje već početak, gde nastupaju prigušene violine. Klavirska deonica na to odgovara temom koju će Betoven kasnije upotrebiti u svojoj velikoj ''Misi Solemnis'' (stav ''Benedictus qui venit...''). A kada, nakon izlaganja solista preuzme glavnu temu, ona prolazi kroz par varijacija i vraća se u svoj prvobitni oblik gde je donosi flauta uz akordsku pratnju gudača. Na to zatim solista ponovo daje svoje odgovore. Iz te igre nastaje sanjalački završetak stava, koji se zatim otkriva kao prvo i smireno izlaganje završnog stava, koji se direktno nadovezuje. To je ''Rondo - Allegro'', koga nad pedalom rogova, predvodi solista. Vesela i razigrana tema se sastoji iz dva dela, oba sa po osam taktova, koji se jasno razlikuju. Prvi deo je sastavljen iz dva jednaka dela snažne ritmike, dok je drugi u stilu glavne misli prvog stava ''Sedme Simfonije'', koju je ovaj ''Klavirski Koncert'' uostalom i inspirisao. Ovaj razigrani muzički materijal se uliva u veličanstvenu završnicu, potcrtanu snažnim melodijsko - ritmičkim skokovima svih izvođača.

 

 

== Izvođači ==