Архиепископ и митрополит карловачки Герман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
| име = Герман
| презиме = (Анђелић)
| слика =
| опис_слике =
| дан_рођења = 10.
| месец_рођења = август
| година_рођења = 1822.
| место_рођења = [[Сремски Карловци]]
| држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]]
| дан_смрти = 26.
| месец_смрти = новембар
| година_смрти = 1891.
| место_смрти = [[Сремски Карловци]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
}}
'''Герман Анђелић''' (световно ''Григорије Анђелић'', [[10. август]]а [[1822]], [[Сремски Карловци]] — [[26. новембар|новембра]] [[1888]], [[Сремски Карловци]]) био је [[митрополит]] [[Карловачка митрополија|карловачки]] и [[патријарх]] [[Српска патријаршија|српски]] и један од [[Браћа Анђелић|браће Анђелића]].
==Световни живот==
Григорије Анђелић, у монаштву Герман, рођен је [[1822]]. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] од оца Павла, пароха [[Саборна црква у Сремским Карловцима|Саборне карловачке цркве]], и мајке Ане, рођ. Шероглић. Гимназију је завршио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], а такође и [[Богословија|богословију]]. [[Право|Права]] и [[Филозофија|филозофију]] је студирао у [[Пешта|Пешти]] и [[Шарошпатак]]у. [[1845]]. године Григорије Анђелић дао је [[Адвокат|адвокатски испит]].
==Монашки живот==
Године [[1881]]. именовао га је цар аустријски, као краљ угарски, за [[митрополит]]а карловачког и [[патријарх]]а српског против воље велике већине народног сабора. На изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски [[Арсеније Стојковић]]. Због тога је имао врло тешких тренутака у животу и знатно био спутаван у свом раду. Умирући оставио је у аманет своме брату [[Стефан Анђелић|Стефану]], да сазида врло угледну зграду за гимназију и богословију у Карловцима; док је свештеничко-удовичком фонду у архидијецези оставио 40.000, а професорском пензионом фонду [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 60.000 [[венац|круна]].▼
Замонашио га је [[20. маја]] [[1848]]. године архимандрит [[Манастир Крушедол|крушедолски]] [[Прокопије Ивачковић|Прокопије (Ивачковић)]] у [[Манастир Гргетег|манастиру Гргетегу]]. Рукоположио га је у чин [[јерођакон]]а [[12. маја]] [[1848]]. године [[горњокарловачки епископ]] [[Евгеније Јовановић|Евгеније (Јовановић)]]. Када се [[црквена општина]] у [[Трст]]у обратила [[Митрополит карловачки|митрополиту]] [[Јосиф Рајачић|Јосифу (Рајачићу)]] [[1848]]. године с молбом да им пошаље [[ђакон]]а, избор је пао на [[јерођакон]]а Германа. Шаљући им [[јерођакон]]а Германа, Јосиф (Рајачић), сада већ [[Патријарх српски|патријарх]], каже да:
''„млади ђакон србски, славонски, немецки и латински и од чести маџарски говори". Он је, наставља патријарх, „не само богословију овде у Карловци, но и философију и права на други мести с похвалним успехом завршио, даже и адвокационалну цензуру положио".''
Као [[ђакон]] [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храма Светог Спиридона]] у [[Трст]]у вршио је две године и учитељску дужност при црквено-школској општини. Од [[1850]]. до [[1866]]. године био је [[професор]], а такође и [[ректор]] [[Карловачка богословија|Карловачке богословије]]. За [[архиђакон]]а је произведен [[1853]]. године, поставши и конзисторијалним бележником, а [[синђел]]ским достојанством одликован је [[1858]]. године. Три године доцније, [[1861]]., постаје [[протосинђел]] и, најзад, [[1864]]. године [[архимандрит]] [[Манастир Гргетег|гргетешки]].
===Епиксопско звање===
После смрти заслужног [[Епископ бачки|епископа бачког]] [[Платон Атанацковић|Платона]], [[9. априла]] [[1867]]. године, постаје мандатар, а потом и администратор [[Епархија бачка|епархије бачке]]. Када су [[Трст|Тршћани]] завршили свој нови [[Црква Светог Спиридона у Трсту|храм]], позвали су, [[1869]]. године, [[Патријарх српски Самуило|патријарха Самуила (Маширевића)]] да освети [[храм]]. „У [[Патријарх српски|патријарх]]ово име дошао је да освети цркву [[архимандрит]] Герман Анђелић, који је двадесет година пре тога служио као [[ђакон]] у [[Трст]]у и произносио јектеније у старој и малој цркви Св. Спиридона".
Исте године је архимандрит Герман изабран за [[Епископ бачки|епископа бачког]]. Како је [[Патријарх српски Самуило|патријарх Самуило (Маширевић)]] умро [[7. јануара]] [[1870]]. године, због дуго упражњене [[патријарх]]ове столице (''-{sedis vacantis}-'') новоизабраног [[Епископ бачки|епископа бачког]], посвећен је за [[епископ]]а тек [[11. августа]] [[1874]]. године од стране новог [[Патријарх српски|патријарха]] [[Прокопије Ивачковић|Прокопија (Ивачковића)]].
===Звање патријарха===
После насилног пензионисања [[Патријарх српски Прокопије|патријарха Прокопија]], [[1879]]. године, [[Епископ|епископ]] Герман је постављен за администратора [[Карловачка митрополија|карловачке митрополије]]. Нико у [[Митрополија карловачка|митрополији]] није одобравао овај потез. Још веће ће незадовољство изазвати у [[Срби|српском народу]] и клиру његово именовање за [[Патријарх српски|патријарха]] [[1882]]. године. прво је на изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски [[Арсеније Стојковић]]. Потом, [[Фрања Јосиф|бечки цар]] није потврдио избор [[Епископ горњокарловачки|епископа горњокарловачког]] [[Теофан Живковић|Теофана]], школског друга Германовог и највећег [[беседник]]а [[19. век]]а, за [[Патријарх српски|патријарха]], већ је за [[Патријарх српски|патријарха]] именовао епископа Германа.
Личност патријарха Германа још није довољно проучена, иако је о њему и његовом раду доста писано. Патријарх Герман је био човек широке руке и био је у могућности да од средстава добијених од [[даљ]]ског спахилука даје „стипендије, пензије и милостиње, на које је у току свога живота дао преко 60.000 [[Форинта|форината]], а са братом Стеваном за подизање [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 162.500 [[Форинта|форината]]".
Но, ипак је остао ретко непопуларан. Народ му никада није могао заборавити на какав се начин успео на престо [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Трећег]] и [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Четвртог]]. Томе је допринело и његово непријатељско држање према архимандриту [[Иларион Руварац|Илариону Руварцу]], кога је из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] прогнао у [[манастир Гргетег]].
▲
==Спољашње везе==
Линија 9 ⟶ 45:
{{низ|
пре=[[Платон Атанацковић|Платон (Атанацковић)]]|
пре=[[Митрополит Прокопије Ивачковић|Прокопије Ивачковић]]|▼
списак=[[Епископ бачки]] [[1870]] — [[1881]].|
списак=[[Списак српских патријарха|патријарх]] ▼
после=[[Василијан Петровић|Василијан (Петровић)]]|
[[1881]] — [[1888]].|
}}
| |||