|
'''Младенци''' се празнују 22. марта а посвећени су успомени на страдање светих [[Светих Четрдесет Мученика у Севастији|четрдесет Мученика Севастијских]], који су за [[Хришћанство|Христову веру]] пострадали [[320]]. године. Сви ови мученици беху младићи, па је наш народ тај дан узео као празник на који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на започетку њиховог брака и живота у брачној заједници. Младе домаћице тога дана дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност домаћице. Овде ваља напоменути да Младенци увек падају уз [[пост]], јер [[Часни пост]] почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.
Изјутра се пале буњишта, понегде пред улазом у кућу и ватра, да би се од куће отерало свако зло.На буњишту се спали и стара метла. Ватра се прескаче, гаром се трља по лицу, да би чељад била здравапреко године, мала деца се преносе преко ватре, да би се очистила од болести. Ватре се пале и противузмија, па се по тој улози у Хомољу овај дан назива и Змијин дан. Код ватре испред кућњег улаза окупесе женска деца и ту први пут почињу да плету иглама.
Иначе, одрасло женскиње овога дана не узима игле у руке, да не би преко лета змије нападалестоку. У старовлашким селима се због змија не употребљава чешаљ. Ко на Младенце види змију требатрипут да изговори: «Камен, железо». По веровању, тада се змији укоче чељусти; она се ухвати и баци уватру да изгори, па се очекује да из ње испадне драги камен. Око куће и других зграда просипа се просоили пепео, да би се спречило присуство змија. Баци се камен између ногу и изговори: «Колико је камендалеко од мене, толико да су далеко и змије». Из истог разлога се ките млекари (зграде) младимкукуреком, а ставља се поред карлица с разливеним млеком. У кућу се кукурек не уноси.
У селу Мокрој, код Беле Паланке, девојке дочекују Дан младенаца око пола ноћи на сеоској раскрсници уз песму: «Девојке пошле у дрење, момчетија у виле...» Одатле оду у планину, да беру «дрење» (дренове гранчице), њиме се ките, а врбовим гранчицама се опасују. Свака девојка прогутадренов цвет, да би била здрава и јака као дрен. Пред зору се враћају у село уз певање:
Једно чедо низ горицу слезе,<br />
једно чедо убаве девојће;<br />
оне носе расцватало дрење,<br />
здравје селу, а подиг у стоку.
На сеоском раскршћу девојке поведу оро (коло) уз певаље, па се онда разиђу кућама. Успутшибају дреновим гранчицама оне које сретну и изговарају: «Да си здрав како дрен». Код куће шибајуукућане и стоку у тору. И домаћа чељад гута дренов цвет, да би била здрава преко године.
У пиротским селима на Младенце, који се тамо називају и Св. Младен, доведене невесте првипут излазе на оро (зборно место за игру) и ту се клањају присутним. Људи пију здравице: «Свети Младен да омлади напретком»<ref>Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. Српски митолошки речник — Предузеће Нолит: 1970, Београд. С. 218.</ref>.
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
*''Српске славе и верски обичаји''; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић.
* ''Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић.'' Српски митолошки речник — Предузеће Нолит: 1970, Београд.
== Види још ==
[[Категорија:Хришћански празници]]
[[Категорија:Српски народни празници]]
[[bg:Младенци]]
[[ru:Сороки (праздник)]]
| 