Еутропије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Еутропијево историографско дело треба посматрати у светлу Валенсове владе. Цар је 369., у години објављивања Еутропијевог бревијара, прославио у Цариграду тријумф над [[Готи|Готима]] и у слављеничкој атмосфери почео припреме за рат против Персије. Јавно мнење је требало охрабрити и беспоговорно придобити за планирани поход. Валенс се могао обратити свом канцелару и затражити кратко и свима разумљиво дело које би потенцирало некадашње римске војне успехе. Еутропије је стога на латинском саставио у десет књига '''''Преглед историје од оснивања Рима''''' у коме је обрадио период од оснивања Града 753. год. пре Хр. до смрти цара [[Јовијан|Јовијана]] 364. године. Историчар истиче римске победе и освајања и државнике и цареве вреднује према томе колико су проширили територију римске државе (највише хвали [[Август|Августа]] и [[Трајан|Трајана]]). Грађанске ратове, који су били чести и у његово време, Еутропије куди, као и њихове виновнике и актере (нарочито [[Марије|Марија]], [[Сула|Сулу]] и [[Цезар|Цезара]]). У позадини се промаља стари идеал принципата, слога цара и сената, мада после избора [[Клаудије II|Клаудија Готског]] и његовог брата [[Квинтил|Квинтила]], који је наводно извршен усаглашеном вољом војске и римског сената, Еутропије упадљиво ћути о улози сената у догађајима са краја 3. и прве половине 4. века. У делу се често срећу основне опаске из историје и географије што упућује да није било намењено ученијој публици. Можда је бревијар, иначе посвећен необразованом Валенсу, требало да упути цареве балканске официре у основе познавања римске историје и традиције, честе теме разговора у високом друштву коме су врхови војних кругова тежили. Као царев канцелар, Еутропије је свакако био презаузет, а своје дело је писао вероватно у царевом штабу, негде на доњем Дунаву. Зато је, сем сопственог знања и искуства, користио и краће и доступније изворе. За доба римских краљева и републике, користио је Исписе (Епитоме) из дела [[Тит Ливије|Тита Ливија]], а за епоху царства данас изгубљени извор са почетка 4. века који се у науци стручно назива ''Kaisergeschichte''. Изгледа да су ово дело користили и Еутропијеви савременици: [[Аурелије Виктор]], [[Амијан Марцелин]] и анонимни аутор дела [[Царске историје]] (Historia Augusta).
Валенс изгледа није био претерано задовољан пре свега дужином и иначе кратког Еутропијевог дела. Могуће је да је зато ангажовао Еутропијевог наследника на месту проконзула Азије, [[Фест|Феста]] који је саставио свој бревијар у коме је историја римских ратова са [[Парћани|Парћанима]] и [[Сасаниди|Сасанидима]] уживала истакнутије место. Ипак, Еутропије је већ за живота постао цењени и омиљени историчар. Паион, један од Либанијевих ученика, је око 380. превео Еутропијево дело на грчки, тако да је оно било познато и у средњевековној Византији. Еутропија је доцније користио читав низ других историчара попут [[Јероним|Јеронима]], [[Јорданес|Јорданеса]], [[Пречасни Бид|Пречасног Бида]] и [[Павле Ђакон|Павла Ђакона]]. До нас је стигло осамдесетак средњевековних преписа Еутопијевог дела, пошто је Еутропијев латински у Средњем веку сматран за узоран, а бревијар је као приручник коришћен у настави латинског. Еутропије није био велики историчар, али његово дело '''''Преглед историје од оснивања Рима''''' захваљујући својој неутралности и очуваности представља важан прилог познавању позноантичке историје 3. и 4. века.
[[Категорија:Антички историчари]]
[[Категорија:Историја Византије]]
[[de:Eutropius (Historiker)]]
[[fr:Eutrope (historien)]]
[[it:Eutropio]]
[[pt:Eutrópio]]
[[ru:Флавий Евтропий]]
| |||