Закон (право) — разлика између измена

м
tehničke izmene
м (tehničke izmene)
{{ФОН}}
 
Закон је нормативни акт [[држава|државе]] који тачно по одређеном поступку доноси њен законодавни орган. Законодавни орган је у [[Србија|Србији]] – Народна скупштина, у [[Хрватска|Хрватској]] - Сабор, у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] – Конгрес, али у већини земаља једноставно - [[скупштина|парламент]]. Закон је након [[устав]]а,, највиши најважнији [[правни акт]] и сви други правни акти у држави морају бити у складу с њим јер су они акти ниже правне снаге (подзаконски акти). То јест да поштују начело законитости. Важно је разликовати законе и законике. Закон уређује одређену конкретну материју правног система (кривични закон) док законик има општији карактер уређује ширу област од закона. Пример законика је наполеонов грађански законик или историјски хамурабијев законик или душанов законик.
 
[[Датотека:Law place du Palais-Bourbon Paris.jpg|thumb|Пред законом су сви једнаки.]]
 
== Појам закона ==
Појам закона се може дефинисати у формалном и материјалном смислу.
 
Као посебна врста извора права, закони су само акти који су истровремено закони и у формалном и у материјалном смислу, тј. само они које доноси законодавни орган у законодавној форми и који садрже опште норме.<ref>„Правна енциклопедија“ – Савремена администрација, Београд, 1985.</ref>
 
== Доношење закона у Републици Србији ==
 
==Доношење= Предлог закона у Републици Србији===
===Предлог закона===
 
Текстове предлога закона најчешће пишу правници и други стручњаци за посебне области запослени у [[министарство|министарствима]]. Њима у раду помажу и други стручњаци и научни радници који могу допринети да предлог закона буде што бољи. Понекад се организује и јавно слушање о нацрту закона (учесници јавног слушања су чланови одбора, [[народни посланик|народни посланици]] и друга лица чије је присуство од значаја за тему јавног слушања).
 
Предлог закона, припремљен у складу са одредбама Пословника Народне скупштине, може да се уврсти у дневни ред седнице Народне скупштине у року не краћем од 15 дана од дана његовог подношења.
 
=== Амандмани на предлог закона ===
 
[[Амандман]]и су предлози за измену и допуну предлога закона. Амандмани се подносе када се предлаже измена или допуна предложених решења, било да се ради о материјалној измени или допуни, о потреби да се изврши правно-техничка редакција предложених одредаба или њихово међусобно усклађивање.
 
Амандмани се подносе председнику Народне скупштине почев од дана пријема предлога закона у Народној скупштини, а најкасније три дана пре дана одређеног за одржавање седнице за коју је предложено разматрање тог предлога закона, осим ако се седница Народне скупштине сазове у року краћем од седам дана. Ако се седница сазове у краћем року, амандмани се подносе до почетка прве начелне расправе на седници Народне скупштине.
 
=== Повлачење предлога закона из процедуре ===
 
Предлагач закона има право да повуче предлог закона из процедуре све до завршетка претреса предлога закона на седници Народне скупштине.
 
=== Гласање о закону ===
 
Народна скупштина у Дану за гласање одлучује о предлозима закона у начелу, појединостима и у целини. Ако предлог закона буде прихваћен у начелу, Народна скупштина прелази на одлучивање о амандманима појединачно. На крају народни посланици гласају о предлогу закона у целини.
 
Већином гласова свих народних посланика (дакле 126 – јер Народна скупштина има 250 народних посланика) закон ће бити изгласан. Народна скупштина одлучује о законима којима се уређују Уставом утврђене области државног и друштвеног живота. У свим другим случајевима довољно је да „за“ гласа већина присутних народних посланика, под условом да седници присуствује најмање 126 посланика.
 
=== Доношење закона по хитном поступку ===
 
Закон се може донети по хитном поступку, ако се њиме уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност земље и рад органа и организација, као и ради испуњења међународних обавеза и усклађивања прописа са прописима [[Европска унија|ЕУ]]. Предлагач закона је дужан да наведе разлоге за доношење закона по хитном поступку.
 
Амандмани на предлог закона који се разматра по хитном поступку могу се подносити најкасније до почетка претреса предлога закона.
 
=== Проглашење закона ===
 
Закон који усвоји Народна скупштина шаље се [http://www.predsednik.rs/ председнику Републике], који га проглашава у року од 15 дана од дана изгласавања закона. Ако је закон донет по хитном поступку, овај рок износи само седам дана. Председник Републике може закон да врати Народној скупштини на поновно одлучивање, уз писмено образложење. Ако председник Републике не донесе [[указ]] о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.
 
Ако председник Републике не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.
 
=== Објављивање закона ===
 
Изгласани закон мора бити објављен пре него што ступи на снагу. На тај начин сва заинтересована лица имају прилику да се упознају са текстом закона. Закони се објављују у [http://www.slglasnik.com/ "Службеном гласнику Републике Србије"]. Објављени закони се налазе и на [http://www.parlament.rs/ веб страници Народне скупштине].
 
=== Ступање закона на снагу ===
 
Закон ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Често је у самом закону одређено да поједини чланови, или цео закон ступа на снагу протеком одређеног времена или од тачно одређеног датума.
Закон може ступити на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози који морају бити утврђени приликом његовог доношења (нпр. „[[виша сила]]”, интереси одбране и безбедности итд.).
#На основу одлуке [http://www.ustavni.sud.rs/ Уставног суда ] (у том случају, могуће је да престану да важе само поједине одредбе закона)
#Истеком времена на које је донет
 
 
==Галерија==
Датотека:DusanovZakonik.jpg|Душанов Законик
</gallery>
 
 
==Види још==