|
'''Вики''' је [[веб сајт]] (или колекција веб страница), дизајниран тако да омогући било коме ко му приступи да допринесе и уређује садржај који се у њему налази. Користећи [[читач веба]] и поједностављену синтаксу, тзв. вики синтаксу, корисници викија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања. Викији се користе за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ. Истакнут пример и један од најпознатијих викија је слободна енциклопедија [[Википедија]]. Викији се такође користе у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују. [[Вард Канингам]], девелопер првог вики софтвера [[WikiWikiWeb]], описао је вики као „најједноставнији вид онлајн [[база података|базе података]] која би могла ефикасно да функционише“<ref>{{cite web|url=http://www.wiki.org/wiki.cgi?WhatIsWiki|title=What is a Wiki|accessdate=18-02-2009|publisher=[[WikiWikiWeb]]|author=[[Ward Cunningham|Cunningham, Ward]]|date=27-06-2002}}</ref>
.
WikiWikiWeb сервер технологија, омогућава креирање асоцијативних [[хипертекст]]ова са нелинеарном структуром навигације. Типично, свака страница садржи серију унакрсних повезница на друге странице. Читалац одлучује коју следећу страницу жели да види. У случајевима где викији са већом количином садржаја користе хијерархијске структуре за навигацију, те структуре опет играју секундарну улогу.
{{Link FA|tl}}Милан Младеновић од Лужице (1949, Ужице, Србија). Философију дипломирао 1975. г. у Београду, а докторирао 1982. г. на париској Сорбони.
Користећи викије, техничке потешкоће и техничко знање неопходно за комуникацију у [[WWW]]-у су сведени на минимум. Основна карактеристика вики технологије је да омогући брзо и лако уређивање текстова, практично у реалном времену. Уношење и форматирање текста се обично изводи преко неколико једноставних правила.
Објавио преко двадесет књига из области поезије, философије, есејистике, политике и преводилаштва. Превођен на више од тридесет језика. Писао и објављивао и на француском, енглеском и шпанском, а сем са ова три, преводио и са старогрчког, латинског, немачког, италијанског, фламанског, руског и са још неколико словенских језика.
Издавачку кућу „Сфаирос“ основао 1987. године у Земуну, а ”Удружење за мир кроз културу Теслијанија - Бела голубица” 1986. г. у Београду и Москви.
Оснивач и покретач многобројних књижевних часописа (“Бранко”, “Словест”, “Теслиана”), трибина (”Разговори о преводилаштву”, “Видело”), удружења (“Братство лужичких и балканских Срба”), манифестација (“Песничко небо”), праваца (”опсесионизам”), покрета (”гренголизам”), итд.
Обновитељ Народне радикалне (1989, председник Извршног одбора) и.оснивач Конзервативне странке (1991, председник). Члан Крунског политичког савета Александра Карађорђевића од 1992. г. Два пута кандидован за председника Србије (1990. и 1997).
Због „непријатељске делатности против народа и државе“ провео у затвору тринаест месеци (1984-85). Током суђења штрајковао глађу 40 дана и за то време написао одбрану под називом Завршна реч – Увод у доба словесности. Власти су тада заплениле, трајно одузеле, а 1996. г. и спалиле, шест свезака његових „Париских дневника“. У јануару 2009. године добио судску рехабилитацију
Многа велика домаћа и страна имена писала су о овом српском песнику, философу, полиглоти и светском путнику, не устежући се да га сместе у сам врх (не само српске) савремене књижевности и философије.
Корисници викија немају потребу за додатним [[софтвер]]ом, пошто могу да прегледају, читају, или уређују садржај директно преко свог веб читача. Не постоји потреба за напорним вежбањем и учењем компликоване синтаксе, како би се учествовало у раду на викију.
Једноставност софтвера је услов који је многим заједницама омогућио брз развој различитих пројеката. Осим чињенице да је вики технологија сама по себи занимљива, такође је занимљива »вики филозофија« и дискусије које су настале као посљедица употребе викија за различите пројекте.
"Вредело је одробијати тих четрнаест месеци ако је то био услов да настане овако величаствен есеј о Истини и Правди. (Бранислав Петровић)
== Технологија викија ==
"На основу нивоа значења (ако се он уопшете може издвојити из целине текста) "Завршна реч" је приказ личног удеса, хисториа цаламитатум појединца у сукобу са општим. Оптужба за "непријатељску делатност" и читаво суђење песнику остају на овом првом значењском нивоу ...
Вики софтвер се инсталира као скрипта на [[сервер]]у. Сервер конструише мале документе, тзв., вики странице или чланке, којима се приступа преко веб читача. Сам садржај вики странице је уписан као сирови текст без формата и снимљен у фајл или базу података. Када се приступи једној вики страници на Интернету, читач веба шаље упит серверу који администрира скупове података који садрже вики софтвер. Ти подаци, који су у облику обичног текста без формата, треба да буду форматирани за приказ у веб читачу.
Под притиском стварног животног догађања, оличеног у Јавном Тужиоцу, контролисаној штампи и судском већу Београдског Окружног Суда, Милан Младеновић се окреће самом темељу збивања ... "(Небојша Ковачевић)
Како би се то извело, вики скрипта преводи текстуални фајл (вики код) или податке у -{[[HTML]]}- и усађује га у веб страницу (шаблон), која се шаље назад веб читачу. На пример, вики скрипта може бити у језику -{[[PHP]]}- који чита сирове податке из [[база података|базе података]] [[MySQL]]. Свака линија тих сирових података се проверава и специфичне команде које линије садрже, замењују се одговарајућим -{HTML}- кодом. Тако креирана страница се интегрише у шаблон који дефинише коначни изглед странице. Свака вики страница има своје, посебно име, којим се сугерише тема која се у њој обрађује. Осим тога, ту је обично и мени за навигацију, као и специфичне повезнице од којих их је најбитнија »уреди«.
Кликањем на »уреди« шаље се упит у сервер. Иста страница као и у претходном примеру се учитава, само овог пута садржај се не претвара у формат HTML-а, него се приказује у сировом облику у -{HTML}- формулару или пољу за уређивање. Корисник тада може уређивати и мењати садржај странице или чланка и послати нову верзију која истог тренутка после снимања, замењује стару у бази података.
== Име и концепт викија ==
"Рођени филозоф са душом рођеног песника, држи се Љубављу, Истином, Правдом, Хваломудреношћу, Добротом, Благошћу, Лепотом, Људскошћу, Божанском Мудрошћу, Надом ... И то све у тренутку када је сам утамичен зато што је тражио Слободу Духа. Он није само изнад својих тамничара. Он је изнад својих судија. Не брине га положај у коме се налази. Он није у положају у коме га држе. Изнад је.
Вики (од хавајског »вики вики« што значи »брзо«) је врста [[веб сајт]]а који се мења на драстично различит начин од уобичајеног. Наиме, информације које се налазе на вики сајтовима може да мења сваки посетилац. Постоје викији на којима је неопходно за то бити регистрован али на већини ни то није потребно. Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је врло лако вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на викију (или само на одређеним страницама). Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог викија показало је да је он успешан. Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад. Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.<ref>Никола Смоленски: [http://www.rastko.org.rs/projekti/cirilica2/net-cirilica2003/nsmolenski1-bijeljina2003.html Српска Википедија], Саопштење прочитано на стручнонаучном скупу "Савремене информационе технологије - Интернет и ћирилица (Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама)", [[Бијељина]], РС/БиХ, 25. новембра 2003. године</ref>
"И зато свмо сви ми, и Ви који судите, и онај коме судите једнако понижени у својој неслободи, јер смо сви ми лишени људске суштине".
Величанствено! И ово је доказ узвишености. Њему су наменили више од десет година робије. Њега то не дотиче. Брине о својој заједници. О свом народу. У тренутку кад му раде о глави, он мисли о величини свога рода ... Нашем песнику и филозофу одузето је 1500 страница рукописа. У њима су били пажљиво сложени многи месеци и године самоће, умовања, домишљања, снова, Лепоте, Љубави, Открића, Светлости, Прозорности, Увида. Све је то кроз пламен у мрак послато. За сва времена. Само безумље и мржња могу такав злочин направити. Ту није био спаљен само папир. Ту је био спаљени део живота једног песника, једног философа и једног научника. Ту су били спаљени Душа, Срце, Љубав, Лепота, Истина, Правда, Вера и Нада и још толико тога колико не можемо ни наслутити. (Др. Станислав Никић)
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Wiki}}
[[Категорија:Интернет]]
" Да ли је човек, доктор философије, који је прошао кроз трновити пут жртвујући себе и своју егзистенцију ради Истине Хваломудрености, идеал и маштар или Геније? Заправо, онај философски трактат о Истини јединствен је и дело је генија, написан без иједне употребе страних речи ...
{{Link FA|tl}}
... Истаћи генијалну мисао Милана Младеновића од Лужице о првивременим наметнутим мерилима за створена дела и о њиховој судбини у Храму Памћењу. Да ли је још неко дао овако генијалну дефиницију? Његов приказ улажења чувара поретка (на срећу, већ потонулог) у огледало живота, јединствен је, бар за мене. " (Васо Пештерац)
[[af:Wiki]]
[[als:Wiki]]
[[ar:ويكي]]
|
