Игуман Исаија Серски — разлика између измена

'''Исаија Серски''' (око 1300 – крај ХIV в.), '''Инок Исаија, Старац Исаија,''' српски средњевековни писац, преводилац и дипломата.

 

Родом са Косова, као младић напустио је дворску службу и отишао најпре у манастир Светог Јоакима Сарандапорског у северној Македонији, а онда на Свету Гору, где је провео највећи део живота и као игуман обновио руски манастир Свети Пантелејмон. Уживао велики углед код српских владара и одиграо крупну улогу око скидања анатеме са српске цркве и њеног измирења са цариградском патријаршијом 1375.

 

На Светој Гори је после Маричке битке 1371. превео на српскословенски [[Псеудо-Дионисије|Псеудо–Дионисија Ареопагиту]] (''Небеска јерархија, Црквена јерархија, Мистичко богословље'' и ''Божанска имена''), незаобилазна дела за византијску теологију и хришћанску културу после VI в.

 

* ''Инок Исаија уз превод Псеудо–Ареопагита'', у: „Стари српски записи и натписи“, приредио проф. др Милорад Павић, Београд, Просвета, СКЗ, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 24, стр. 70–72.

 

* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.

* Ђорђе Трифуновић: ''Кратак преглед југословенских књижевности средњега века'', Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.