Википедија:Како започети нову страницу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 64:
'''Може и другачије:''' ако на некој постојећој страници видите реч или фразу која треба имати своју страницу, претворите ту реч или фразу у везу. То се ради овако: на постојећој страници кликните '''''Уреди''''', ставите дотичну реч или фразу у двоструке угласте заграде (овако:<code><nowiki>[[</nowiki></code>''име ваше странице''<code><nowiki>]]</nowiki></code>) и снимите постојећу страницу. Добили сте везу. Кликните на везу и она ће вас одвести - или на страницу која већ постоји с тим насловом или на празну страницу. То је одличан начин за стварање нових чланака.
P R O J E K T M E T A F O N E M
Predmet projekta METAFONEM, prezentovanog na sajtu www.metafonem.info, je razvoj kodnog sistema koji bi služio za kodiranje metafonema. Pod metafonemom podrazumevamo fonemsko polje koje obuhvata srodne foneme više različitih jezika odnosno foneme koji imaju korespondentne grafeme u različitim pismima. Tako na primer fonemi koji korespondiraju sa grafemima: u srpskohrvatskoj latinici, u srpskohrvatskoj ćirilici, u makedonskoj ćirilici, u japanskom romadži (romaji) pismu i u Brajevom pismu, čine jedinstvena fonemska polja predstavljena jedinstvenim metafonemima i oni bi bili kodirani jedinstvenim kodom. U ovoj fazi projekt obuhvata srpsko-hrvatski jezik uključujući standardnu latinicu, ćirilicu i Daničićevu latinicu, zatim makedonsku ćirilicu i Brajevo pismo koje se koristi na ovim jezičnim područjima, kao i japansko romadži (romaji) pismo. U sledećim fazama obuhvatili bi se i drugi jezici i pisma.
Za razliku od nekih drugih projekata, kojima je cilj da se na osnovu fonemske kodifikacije, i to polazeći prvenstveno od nedovoljno, a u znatnoj meri i sporno izdiferenciranih fonema engleskog jezika, izvrši i unifikacija grafema, te da se to nametne kao međunarodni standard, čime bi se reformom engleskog pravopisa zadržala dominacija engleskog jezika, cilj našeg projekta je fonemsko objedinjavanje putem metafonema, koji predstavljaju šira fonemska polja koja obuhvataju srodne foneme više jezika, ne dirajući u njihove posebne grafeme, jer naš projekt ne predviđa nikakvo zajedničko pismo. Pri dekodiranju svako bi mogao da odabere pismo, a odgovarajućim programom i specifične foneme svoga jezika, pa čak i alofone svog dijalekta kao alofonske, odnosno subfonemske varijante fonema. Tako bi se, uz poboljšanje uslova za međujezičku komunikaciju, istovremeno čuvalo bogatstvo svih vidova jezičkog izraza, a pre svega grafije brojnih jezika.
U okviru projekta METAFONEM do sada je kreirano šest posebnih METAFONEM fontova za pet pisama jugoslovenskih jezika (standardna srpskohrvatska latinica i ćirilica, Daničićeva latinica, makedonska ćirilica i Brajevo pismo za slepe koje se koristi na jugoslovenskom jezičkom području), kao i za japansko fonetsko romadži (romaji) pismo. Za kreiranje posebnih fontova, korišćen je kao izvorni font ARIAL UNICODE MS. Svi ovi fontovi, kao i još pet dodatnih, kodirani su jedinstvenim kodom zasnovanim na fonemskom principu, pri čemu fonemski korespondentni grafemi različitih pisama imaju iste kodove. Na taj način omogućena je veoma jednostavna međusobna konverzija ovim sistemom obuhvaćenih pisama. Svih jedanaest fontova mogu se skinuti sa sajta.
Za jedinstveno kodiranje fonemski korespondentnih grafema, kao i Brajevih taktema, korišćen je standardni UNICODE-ov kod za srpsku ćirilicu. Prema tome za korišćenje METAFONEM fontova, bez obzira da li se radi o ćiriličnim ili latiničnim fontovima, raspored na tastaturi treba da bude podešen na srpsku ćirilicu kakav je i na odgovarajućoj ćiriličnoj tastaturi. Međutim, na latiničnoj srpskohrvatskoj tastaturi latinični dvoslovnik lj dobiće se isto kao i ćirilično slovo љ pritiskom na taster w. Isti će slučaj biti i sa dvoslovnicima nj, dž i dz. Slova japanskog romadži pisma, uključujući i dvoslovnike, dobiće se pritiskom na odgovarajuće tastere fonemski korespondentnih grafema na tastaturama podešenim za srpsku ćirilicu. Sa engleskom tastaturom stvar će biti nešto složenija. No, svako ko tu tastaturu koristi za pisanje na jugoslovenskim jezicima, koristeći sva specifična slova tih jezika, zna na kojim tasterima treba tražiti odgovarajuća slova.
Kada je instalisano svih šest posebnih METAFONEM fontova, tekst napisan na bilo kojemu od tih fontova, odnosno pisama, može se neposredno konvertovati u bilo koji od ostalih pet fontova, odnosno na bilo koje od ostalih pet pisama, jednostavnim naknadnim biranjem fonta. Time se ustvari vrši najjednostavnija neposredna konverzija jednog pisma u drugo.
Što se tiče konvertovanja tekstova pisanih sh latinicom, kodiranih u UNICODE-ovom kodu, tu treba jednostavno samo izvršiti konvertovanje latinica > ćirilica i posao rekodiranja je gotov. Za ovo konvertovanje preporučujemo korišćenje programa YuConv koji se može skinuti sa vebsajta http://www.praktikum.co.yu/office/word/ wd_001.htm. Posle obavljenog konvertovanja ostaje samo podešavanje tastature na srpsku ćirilicu i biranje pisma odnosno fonta u kojemu se želi ispisati ili sačuvati tekst. To naravno između ostalog može biti i sh latinica. U tom slučaju taj bi se tekst razlikovao od izvornog samo po tome što bi slova Dž, Lj i Nj ovde figurisala kao jedinstveni karakteri (ligature), a upoređivanjem izvornog i konvertovanjem dobijenog teksta može se proveriti uspešnost konvertovanja. Ovo može biti korisno, kako za konvertovanje već ranije napisanih tekstova, tako i za sve one koji se teško prilagođavaju novinama kao što su drugačiji rasporedi na tastaturi (ćirilični ili sa ligaturama). Za takve ostaje mogućnost da pišu kao i do sada, a da se kasnije veoma jednostavno sve dovede u red.
Za konvertovanje tekstova pisanih japanskim romadži pismom treba prvo izvršiti konvertovanje tih tekstova u sh latinicu prema odgovarajućem algoritmu koji je takođe razrađen u okviru projekta.
O svemu navedenom, uz detaljan opis čitavog postupka konvertovanja, kao i o širim mogućnostima koje generiše koncepcija metafonemskog kodiranja može se više naći na navedenom sajtu.
S. Stojanović
== Отворите страницу са странице за вежбање ==
| |||