Приватна својина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: et:Eraomand
Нема описа измене
Ред 23:
* искључиво право на својину
Правни системи су се развили у смеру контроле спорова који могу да настану у процесу употребе, експлоатације, размене, продаје или права на својину. Ови процеси се посебно регулишу [[уговор|уговорима]].
 
Приватна својина има неколико модалитета.
То су сусвојина, заједничка својина и етажна својина.
Сусвојина је модалитет права својине када на једној ствари више лица има право својине али у одређеном обиму, односно са опредељеним уделима. Треба нагласити да сваки од сувласника има право својине на целој ствари али у одређеном обиму, а не на реално одређеном делу ствари.
На пример, један стан је у сусвојини два лица који имају на истом сусвојину свако по пола (1/2) идеалног дела стана. Сваки сувласник може користити цео стан у оквиру (обиму) свог својинског удела. Дакле, сусвојина је апстрактна категорија јер ствар у сувласништву није реално подељена већ је подељен обим права на ствари. Код сусвојине постоји само једно својинско право али подељено у свом обиму на више лица који се зову сувласници.
Сувласници управљају стварју у сусвојини заједнички и споразумно.
За послове редовног управљања потребна је сагласност сувласника чији удели чине више од половине вредности ствари. Дакле, овде не одлучује проста већина сувласника, већ је већина одређена према величини удела.
Код послова који превазилазе послове редовног управљања као што је отуђење целе ствари, стављање под хипотеку, преправљање ствари, потребна је сагласност свих сувласника.
Сваки сувласник може отуђити свој сувласнички удео, с тим што остали сувласници имају право прече куповине. Прво је њима сувласник дужан да понуди свој сувласнички удео па тек ако они не прихвате понуду, исти има право да понуди на продају свој удео трећим лицима.
Ствар у сусвојини, ако је дељива, може се поделити у циљу развргнућа сувласничке заједнице тако да сваком од сувласника припадне део ствари у обиму и вредности његовог сувласничког удела.
Уколико деоба није могућа (став је недељива или сувласници не постигну споразум у погледу деобе), ствар се може продати, а новац добијен продајом поделити између сувласника сразмерно вредноси удела.
Код заједничке својине такође постоји више власника на једној ствари али са неопредељеним уделима.
Заједничари дакле имају право својине с неопредељеним уделима и за свако располагање стварју неопходна је сагласност свих заједничара.
Заједничари су, примера ради, законски наследници у тренутку смрти оставиоца на оставиочевој имовини или брачни другови на имовини коју су стекли заједничким радом за време трајања брачне заједнице.
Етажна својина је најсложенији модалитет права својине.
Етажна својина је својина на посебном делу зграде, стану, пословној просторији, гаражи и гаражном месту.
Етажна својина обухвата својину на посебном делу зграде, својину на заједничким деловима зграде и својину на земљишту на којем је зграда изграђена.
Својина на посебном делу зграде (стану, пословној просторији, гаражи, гаражном месту)је основно право, док су права на заједничким деловима зграде и право на земљишту на којем је зграда изграђена акцесорна права јер не могу постојати самостално без постојања својине на посебном делу зграде.
Дакле, власник посебног дела зграде има сва својинска права на посебном делу као и на свакој другој ствари. Он може свој стан, гаражу или пословну просторију продати, оптеретити хипотеком, дати у закуп и сл. без икаквих ограничења. На заједничким деловима зграде као што су спољашњи зидови, кровна конструкција, тавани, подруми, степеништа, лифтови, оставе, власници посебних делова зграде, према српском праву имају право заједничке недељиве својине. То значи да могу користити све заједничке делове зграде сви али да их не могу делити јер би то могло да доведе до нерешивих спорова.
У неким правима уместо заједничке својине на заједничким деловима зграде уместо заједничке постоји сусвојина сразмерно величини посебних делова, док у неким правима (нпр. Аустријском праву) етажна својина није прихваћена као својински облик.
На земљишту власници посебних делова зграде имају сусвојину сразмерно површини својих посебних делова.
 
 
 
[[Категорија:Економија]]