Деклинација (лингвистика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: id:Deklinasi (linguistik) |
Нема описа измене |
||
Ред 14:
Неки језици имају знатно мањи број падежа него српски језик, или их уопште не разликују наставцима за облик, већ [[предлог|приједлозима]], док неки језици, попут језика из [[угро-фински језици|угро-финске породице]], имају много више падежа него српски језик.
Номинатив је основни облик ријечи, он означава [[Субјекат (граматика)|субјекат]] реченице (независни реченични конституент) и облику номинатива одговарају упитне замјенице ''ко?'' (''тко?'') и ''шта?'' (''што?''). Номинатив је без приједлога.
Генитив означава припадност, поријекло, дио нечега или удаљавање од нечега или некога, и добија се уз помоћ питања ''(од) кога?'' и ''(од) чега?''. Приједлози који стоје уз генитив су ''од'', ''без'', ''из'', ''поред'', ''крај'', ''близу'', ''код'', ''изнад'', ''испод'', ''између'', ''прије'', ''послије'', ''усљед'', ''у(с)пркос'', ''због'', ''ради'' и други, а може бити и без приједлога. Опште значење генитива је тицање, које обухвата три ужа значења: ''потпуно тицање'' (припадање) - присвојни (посесивни) генитив, ''дјелимично тицање'' - диони (партитивни) генитив и ''тицање по поријеклу'' - аблативни генитив. Генитив има и квалитативно придјевско значење (описни или квалитативни генитив) и временско значење (временски или темпорални генитив).
| |||