[[File:Thomé Salix alba clean.jpg|thumb|left|150px|Bela vrba (-{''[[Salix alba]]''}-) je prirodni izvor salicilne kiseline]]
[[Antička Grčka|Grčki]] lekar [[Hipokrat]] je u [[5. vek p.n.e.|5. veku p.n.e.]] zabeležio da gorki prah, ekstrahovan iz kore vrbe, olakšava bolove i umanjuje groznicu. Ovaj lek se takođe spominje u tekstovima antičkog [[Sumer]]a, [[LibanonLiban]]a i [[Asirija|Asirije]], a koristili su je [[Čiroki indijanci|Čiroki]] i drugi [[Američki indijanci|američki starosedioci]].<ref>-{Paul B. Hemel and Mary U. Chiltoskey, ''Cherokee Plants and Their Uses -- A 400 Year History,'' Sylva, NC: Herald Publishing Co. (1975); cited in Dan Moerman, A Database of Foods, Drugs, Dyes and Fibers of Native American Peoples, Derived from Plants.[http://herb.umd.umich.edu/] A search of this database for "salix AND medicine" finds 63 entries.}-</ref> Unutrašnja kora vrbe se koristila za smanjivanje bolova kod različitih bolesti. Edvard Ston je [[1763.]] godine primetio da kora vrbe uspešno smanjuje groznicu.<ref name="RoyalSoc1763EdmundStone">{{cite journal | author=Stone, E | title=An Account of the Success of the Bark of the Willow in the Cure of Agues | journal=Philosophical Transactions | year=1763 | pages=195–200 | volume=53 | url=http://www.journals.royalsoc.ac.uk/openurl.asp?genre=article&issn=0260-7085&volume=53&spage=195 | doi=10.1098/rstl.1763.0033}}</ref>
[[Francuska|Francuski]] farmaceut Henri Leru i [[italija]]nski hemičar Rafaele Pirija su [[1828]]. godine izolovali aktivni sastojak vrbine kore, nazvan [[salicin]] (prema latinskom nazivu za belu vrbu - -{''Salix alba''}-). Pirija je dobijenu kristalnu supstancu uspeo prevesti u šećer i drugu komponentu, koja je oksidacijom dala salicilnu kiselinu.
