Референдум — разлика између измена

За разлику плебисцита о унутрашњим питањима плебисцит у вези са међународним питањима је један од начина вршења права на [[самоопредељење]]. Плебисцитом се одлучује о питању под [[суверенитет]]ом које државе ће народ живети. У извесним ситуацијама плебисцитом представља само потврду за [[анексија|анексију]] или унапред донету одлуку. У историји је плебисцит често примењиван: у [[Француска|Француској]] је плебисцитом решено питање присаједињења [[Авињон]]а [[13. септембар|13. септембра]] [[1791]]. и [[Савоја|Савоје]] и [[Ница|Нице]] [[24. март]]а [[1860]]. године. [[Версајски мировни уговор]] предвиђао је да се плебисцитом реши читав низ питања: присаједињење [[Ојпен]]а и [[Малмеди]]ја [[Белгија|Белгији]], [[Корушки плебисцит|питање корушких Словенаца]], након 15 година [[Сарски плебисцит|плебисцит у Сарској области]], у [[Шлезија|Шлезији]], [[Источна Пруска|Источној Пруској]], [[Шлезвиг]]у. [[Уједињене нације]] често примењују плебисцит када треба одлучити о будућности неке територије под старатељством. Учешће становништва у плебисциту треба да буде засновано на општем и непосредном [[Право гласа|праву гласа]]. Од великог значаја за исход плебисцита је и начин постављења питања на које становништво треба да одговори јер се и на тај начин може ограничити његова воља. По правилу резултат плебисцита је коначан. Али он може зависити и од одлуке комисије која спроводи плебисцит (такозвани [[шлески систем]]) којој је одлука гласања само путоказ при доношењу коначног решења.