Курбан-бајрам — разлика између измена

Клање курбана, (жртвовање) присутно је кроз све светске културе и цивилизације. Сама симболика курбан курбан бајрама темељи се на жртви и богобојазности, Жртву коју је Ибрахим а. с. требао да принесе тешко да би могао да учини било ко без чврсте вере. За ту богобојазност коју је показао Бог је Абрахама а. с. издигао као Његовог пријатеља и обећао му богату земљу и велико потомство и заиста данас све три велике цивилизације, западна као [[хришћанство|хришћанска]], [[јудаизам|јеврејска]] и [[ислам]]ска имају заједничког праоца АдамаАдeма а. с, а од Ибрахима а. с. коју спомиње и [[Стари завет]] и [[Куран]] још ближег сродника. Сама сврха курбана је поново проживети ослобођење заробљавањем себе Божијом речју, Његовом вољом и Законом. ТО се најбоље види за време хаџиџа, када се курбан бајрам слави, у време најчвршће уједињености људских душа око заједничког циља, догађаја који представља јединствену слику једнакости и братства на Земљи.