'''Видео уметностумјетност''' ([[Латински језик|лат.]] видере=видетивидјети) умјетничка форма у којој је [[електроника|електронски]] генерисана слика основни елементелеменат. Јавља се паралелно у [[САД|Сједињеним Државама]] и [[Европа|Европи]]у [[Немачка|Њемачкој]] половином [[1960.|1960.-их]] као врста нових медија у уметностиумјетности у оквиру ликовних умјетности као појам који означава варијације и форме у видеу и видео инсталацијама.
[[Слика:Fliegende Bilder Dortmunder U.jpg|мини|mini|300px|Видеоинсталација, Летеће слике од Адолфа Винкелмана]]
Основни материјали су [[електронска камера]] повезана са [[магнетоскоп]]ом, а који је повезан са телевизијским [[монитор]]ом и преноси снимљену слику. [[1963.]] године, америчко-[[Јужна Кореја|јужнокорејски]] уметникумјетник [[Нам Јуне Паик]] у изложби ”Музика и електронска телевизија” у галерији ''Parnass de Wuppertal'', у [[Вурпелтал]]у у Њемачкој излаже тринаест телевизора који репродукују откуцаје и линије електронске ''материје'' без икакве стварне слике. Од те прве изожбе Паик дефинише главне осовине те тада нове умјетности, а то су: експериментисање полазећи од механичких елемената електронског уређаја, деструкција популарне телевизијске [[иконографија|иконографије]] и довођење у питање улоге гледаоца у друштву комуникације. Значајни доприноси видео умјетности долазе и од [[Волф Востел|Волфа Востела]], који исте године ради на [[електронски деколаж|електронским деколажима]], пренешеним из контекста његових ранијих деладјела, односно [[деколаж]]а [[плакат]]а.
Оба ова умјетника су почела у клими [[флуксус]]а и [[хепенинг]]а. Ова уметностумјетност се проширила по западу од [[1977.]] године и презентovanапрезентирана је у [[Документа Касел|документима]] 6.
Последњих година се поред монитора користе и видео бимерибимови и пројектори. Као умјетници у последњим годинама овдје спадају: