Индоевропљани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20:
Протоиранци, велики одгајивачи коња и страшни јахачи, приморали су своје суседе да у своје војске уврсте коњицу, док су племена у Бактрији својим снагама придодала индијске ратне слонове. Из оваквог споја вредноће и енергије прото-Иранаца и њиховог врло сигурног уметничког осећаја и у то, [[бакарно доба]], напреднијих цивилизација [[Сумери|Сумера]] и Инда, настала је једна самосвојна [[култура]] Персијанаца. У источној Персији непрестано су се гајиле овце, почела се обрађивати наводњена земља, стварале су се [[оаза|оазе]] и започело је коришћење богатих наслага бакра из аралско-каспијског басена.
 
Други, невољни да прихвате седелачки начин живота, постали су они Скито-Туранци који су се непрестано врзмали око северних граница Персије, живећи од [[сточарство|сточарства]] и пљачке. Поглавари седелачких племена, који су се уздигли у ситне владаре, какав ће бити и Виштасп, краљ заштитник Заратустрин, установили су феудални систем и изградили тврђаве које су дизали у виду орловских гнезда, на огранцима планина [[Памир]]а и [[Хиндукуш]]а. Неки утврђени градови постаће у каснијем времену важни урбани центри: Калал-и-Гир у Хорезму, [[Херат]] у [[Хорасан|Хорасану]], Мерв у Маргијани, Бухара и Самарканд у [[Согдијана|Согдијани]], Бактра (Балх) у [[Бактрија|Бактрији]] итд. [[Самарканд]], створен у лепој оази Заравсан, постаће најзначајније трговачко средиште у средњој Азији и интелектуално раскршће персијске, кинеске и индијске културе. У ствари, мала аријевска краљевства Хорезм, Согдијана и Бактрија трајно ће се борити за крхки седелачки поредак против [[Турани|Туранаца]], али и међусобно.
 
Тек ће им [[Ахеменидско царство]] пружити релативни ред, а ове ће сатрапије остати најнемирније покрајине краља краљева. Управо у том древном феудалном контексту, чије је место између средине другог миленијума и првих Ахеменида и треба замислити прву легендарну монархију Кејанида, чији су владари (кавији), у сталној борби против Туранаца оставили своју славну епопеју да зрачи из Авесте и Фирдусијевог [[спев]]а о јуначким делима и витештву. Али у историји није сачуван овакав прецизан траг о тој династији какав имамо о [[Међани]]ма и [[Персијанци]]ма полазећи од [[VII век пне.|VII. века пне]]. Тек ће Фирдусијев спев Шах Нама у [[X век пне.|X. веку пне.]] сликовито описати епопеју тих стародревних маздаистичких краљева, које је он сместио у Бактрију. Међутим, никако не треба подлећи искушењу да се Кејаниди поистовете са Ахеменидима, услед успостављене сличности између кавија Виштаспе који је штитио Заратустру, и Хистаспа, сатрапа Хирканије и Партије, оца [[Дарије I|Дарија I]]. пошто су откривене разлике између језика гата и језика великих краљева, а данас се признаје да је Заратустра временски претходио првим Ахеменидима.