Битка код Баточине (1804) — разлика између измена

Гонећи [[Кучук Алија|Кучук Алију]] устаници су под [[Карађорђе Петровић|Карађорђевом]] командом заузели [[Крагујевац]] [[234. мартаприл]]а ([[423. априлмарт]]а по новомстаром календару) одакле је Кучук Алија извео две стотине Турака и повукао се ка [[Јагодина|Јагодини]]. И Карађорђе и Кучук Алија добро су схватили значај Баточине и линије до [[Багрдан]]а према Јагодини. Алији је Баточина била потребна да би обезбедио одступање из Јагодине према [[Београд]]у, а Карађорђу да спречи Алију да бежи према [[Дунав]]у. Обојица су зато одлучили да ојачају своје снаге код Баточине.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 68.</ref>

Карађорђе је стигао око поднева [[4. април]]а ([[23. март]]а) пред Баточину и опколио је. Турска посада је била састављена од [[Албанци|Арбанаса]] у служби дахија.<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref><ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Вожд је издао наредбе. Димитрије је са својим Лепеничанима био са друге стране Рогота, према [[Брзан]]у. Ту је направио бусију да чека Турке, без обзира да ли беже из Баточине, или трче овом месту из Јагодине.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Срби су нападали све до мрака, али Арбанаси нису попуштали.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Карађорђе је након што је опколио Баточину, отишао у [[Левач]] да диже устанак и у тај део [[Србија|Србије]].<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref> Кучук Алија је дознао да је Карађорђе отишао, па пошаље [[Тосун ага|Тосун агу]] са петсто турских коњаника да се ноћу пробију до Баточине.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref>

Чувши ово Карађорђе је већ [[6. април]]а ([[25. март]]а) неприметно стигао са војском под Баточину. Са шесто коњаника заузео је падину Црвеног брега, а пешаке је послао према [[Брзан]]у, поред шуме Рогот, под заповедништвом лепеничког кнеза [[Ђука Филиповић|Ђуке Филиповића]].<ref>Јеремија Д.Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 28.</ref> Он се придружио [[Димитрије Парезан|Димитрију Парезану]] који је већ држао тај положај.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Пред напад Карађорђе изађе испред устаника и рече:<ref>Причање савременика, Стр. 116.</ref>

Заузевши положаје, [[7. април]]а ([[26. март]]а) почео је нов напад устаника.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Турци и Арбанаси су одлучили да се повуку према Јагодини где су требали да се састану са Кучук Алијом и да даље наставе према Београду.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 69.</ref> Међутим на путу према Јагодини, у шуми Рогот чекали су их устаници на челу са Ђуком Филиповићем и Димитријем Парезаном, па су Турци одлучили да излаз траже према [[Кијево (Баточина)|Кијеву]] кроз Кијевски поток.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 70.</ref>