'''Пајсије Хиландарац''' (1772–17981722–1773), бугарски монах са Свете горе, историчар и писац ''Историје славенобугарске'' (1762), у основи прве бугарске историје, од потопа и старозаветних прича до [[Константин Шишман|Константина Шишмана]], господара [[Велбужд]]а који је прихватио турско вазалство. У поглављу „О словенским учитељима“ даје прву словенску културну историју. За своју историју, надахнуту духом препорода, Пајсије Хиландарац се користио домаћим изворима, ''Краљевством Словена'' [[Мавро Орбини|Мавра Орбинија]], Црквеним годишњацима од Христовог рођења до 1198. године [[Цезар Барони|Цезара Баронија]] и ''Стематографијом'' [[Христифор Жефаровић|Христифора Жефаровића]].
