Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Референдум о независности Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
 
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[15. октобра]] [[1991]]. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем [[Српска аутономна област|Српских аутономних области]], а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила [[Српска Република Босна и Херцеговина|Српску Републику Босну и Херцеговину]] која је саставни дио Југославије.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> На дан 25. јануар 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ову одлуку су донијели након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали српскеприпаднике грађанесрпског народа да [[бојкот]]ују тај референдум. Референдум је спроведен без пристанка Срба.<ref name="Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56803 |title=Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992. |author= |authorlink= |coauthors= |date=29. 2. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012. }}</ref>
 
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref><ref name="Дан независности - Од кога и чега?">[http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011.] {{ср}}</ref>),
 
== Нереди ==
{{Главни|Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|Рат у Босни и Херцеговини}}
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] [[Рамиз Делалић]] је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао укидање [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]] и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентита - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
 
Први март се сматра почетком рата у БиХ.<ref name="Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992."></ref><ref name="Српска не празнује 1. март">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56890 |title=Српска не празнује 1. март |author= |authorlink= |coauthors= |date=1. 3. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012. }}</ref>
 
== Види још ==