Саборна црква у Загребу — разлика између измена

м
Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Капела - Changed link(s) to Капела (грађевина)
м (Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Капела - Changed link(s) to Капела (грађевина))
Малобројни [[православци]] у [[Загреб]]у почетком [[18. век]]а били су [[Срби]], [[Грци]] и [[Цинцари]], углавном [[трговци]]. У прво време [[Грци]] су били преовлађујући међу [[православни]]ма. У то време отпочиње борба за молитвеним домом и оснива се [[Православни|православна]] општина. Коначно, [[1786]]. године, после снажних отпора месних власти, донета је одлука је у [[Беч]]у, на основу писменог обраћања [[Загреб|загребачких]] [[Православље|православаца]] [[Јосип II, цар Светог Римског Царства|цару Јосипу Другом]].
 
Како су градске власти циљано отежавале и одуговлачиле процес добијања дозвола за градњу [[Црква (грађевина)|цркве]], [[Православни|православна]] општина [[Загреб]]а је [[1794]]. године купила капелу [[Света Маргарета|Свете Маргарете]], на самом улазу у [[Илица|Илицу]], са припадајућим земљиштем. Дата, дотад [[Католичка црква|римокатоличка]] [[Капела (грађевина)|капела]], која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Светог Марка. како је речено, Капела Свете Маргарете продата је [[1794]]. [[православни]]м, у то време [[Грци|грчким]] припадницима, који су тада као трговци и новчари боравили у [[Загреб]]у. Кад [[Грци|Грка]] више није било, црква је почела служити [[православни]]м [[Срби]]ма. Од [[1848]]. [[загреб]]ачка [[Православље|православна]] црквена општина добија префикс ''српска''.
 
Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове [[Маргаретска улица|Маргаретска]], а она која пролази испред ње зове се [[Преображенска улица|Преображенска]].
 
[[Капела (грађевина)|Капела]] је била у врло лошем стању и ван употребе, па, и поред оправки, нијем могла дуже служити сврси. Нова црква, у духу [[Православна црква|православне]] [[Архитектура|архитектуре]], подигнута је на месту старе богомоље [[1866]]. године, по нацртима архитекте [[Фрања Клајн|Фрање Клајна]]. Снажан [[потрес]] погодио је [[Загреб]] [[1880]]. године није причинио много штете цркви. Обновљена је [[1883]]-[[1884]]. године по нацртима архитекта [[Херман Боле|Хермана Болеа]]. Тада је у њу постављен садашњи [[иконостас]] с [[икона]]ма које је радио сликар [[Епаминондас Бучевски]], поријеклом из [[Черновци|Черноваца]] у [[Буковина|Буковини]]. [[Херман Боле]] ће у још два наврата обнављати Преображенску цркву - [[1899]]., када на њу поставља нову капу [[звоник]]а и [[1913]]-[[1914]]., када јој је потпуно преобликовао прочеља.
 
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је [[иконопис]] у унутрашњости цркве, а израдио га је [[Русија|руски]] [[иконопис]]ац [[Николај Александрович Мухин]].
1.572.075

измена