Мале Пијаце — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: sl:Male Pijace |
Male Pijace |
||
Ред 16:
|гдуж=19.933666
}}
==Историја==
Мале Пијаце – узалуд бисмо овај назив тражили чак и најбољим географским картама издатим пре [[1935]]. године, иако има изврстан положај: плодно острво у загрљају Телечке висоравни (овде је зову: Оромпарт), некада чувеног Кириша и неплодног Јараша, на сусрету песковитог земљишта са црницом, брежуљака са пашњацима и ових са ритовима – Северна Бачка у минијатури. Киришка Пијаца ({{јез-мађ| Körös-piac)}}, а од [[1938]]. коначно Мале Пијаце (Киспиац) је закаснели наследник прастарих насеља, чија се историја губи у крвавим олујама далеке прошлости, на које указују само поједини називи или по који стари гроб (најзначајније налазиште је откривено крај Кириша [[1964]]. године – из доба сеобе народа) сведочи о присуству човека од давнина.
==Назив места==
У [[Средњи вијек |средњем веку]] на овом разноликом тлу налазе се два села. Прво – [[1333]]. – Пуста Игхаз {{јез-мађ|Pusta Ighaz}} ({{јез-мађ|Puszta-Egyház)}}које и након више деценијске турске владавине, [[1590]]. године још увек има 22 опорезованих кућа (када на пример Сента има само 8 [[кућа]]). Нешто касније се јавља „Васторок” или „Васторка”, а потом – вековима само пустош, са по којим залуталим именом, која [[историја|предање]] деформише, али се лако мможе пратити: {{јез-мађ|Puczai Puszta, Pucsut, Pucs, ili Stara Torina – Salatornja.}} Биографија другог старог назива се такође лако прати: {{јез-мађ|Ostorak – Ostora – Ostorka – Ustorka,}} а „објашњење” се сâ мо нуди народној етимологији: толико је далеко од свега, као врх бича ({{јез-мађ|остор)}}.
У међувремену је историја изменила статус овог краја: престаје турска владавина, а цело ово подручје се оријентише према граничарском [[Мартонош]]у и дуги низ година – све до недавнина – дели његову судбину у добру и злу.
Поред српских граничарских породица које уживају одређене бенефиције – а неки од њих (Еремићеви, Ђуришићеви) постају [[племић]]и и стекну поседе и крај Кириша – средином XVII. [[век]]а насељавају се [[Мађари|мађарски]] колонисти који раде као надничари на имањима поседника. Граде се салаши, формира се за ово подручје карактеристичан салашки регион и развија се типичан начин живљења: лети на салашу, зими у селу.
Опустошени крај се дакле поново насељава: крај старих рушевина, или чак од њихових остатака, на њиховом месту дижу се нове зграде у које се усељавају сиромашни салашари. Неки од њих стичу мале поседе, на њима подижу своје домове.
Но, без обзира на тужбе, крај који се означава називима: Мартоношки салаши, Кириш, Ошторак, Стара Торина или -{Szalatornya,}- и даље се насељава. Године [[1874]]. гради се прва [[школа]] (на Суботичком путу), чувена [[čarda|чарда,]] у коју залазе и [[Бећари|„бећари”]] и крај путељака се формирају низови [[салаш]]а, са тенденцијом концентрације у насеље.
===почетком XX. века===
Крајем XIX. и почетком XX. [[век]]а, паралелно са развојем робне производње и динамичнијим развојем саобраћаја, долази до изражаја погодан положај данашњих Малих Пијаца за размену робних вишкова околних подручја која су се специјализовала за производњу одређених култура: [[жито]], [[кукуруз]], [[вино]], [[воће]], стоке и сточних производа. Овде се одржавају огромне пијаце које пођеднако посећују Суботичани, Хоргошани, [[Кањижа]]ни, [[Ором]]чани, касније и Велебићани, [[Трешњевац|Трешњевчани,]] па чак и [[Чантавир|Чантавирци.]] Локација пијаца се мења зависно од материјалног утицаја појединог трговца или гостионичара (Илија, Вереш, Кењереш, Голдштејн) на општинске очеве у [[Мартонош]]у, па се – зависно од тога у чијем је региону, мења и назив пијаце: Голдштејнова, Илијина итд. али остаје чињеница великих и малих чувених пијаца.
===Развој привредне===
Развој једне привредне гране утиче и на друге: подстиче њихов развој. Тако се у селу развија [[виноградарство]], [[ратарство]], [[сточарство]], [[риболов]] на Киришу, чија је плитка, али плаховита вода окретала огромне точкове седам воденица (названих „potyogók”). Домаћа радиност, а посебно корпарство – наслеђено из Мартоноша – је такође у пуном цвату. Близина околних насеља је међутим – поред очите користи – проузроковала да се село никако није могло осамосталити.
Заосталост, положај „[[бог]]у иза леђа” нестаје тек педесетих – шездесетих година, захваљујући електрификацији, прикључном путу, развоју школске мреже, аматерске културне делатности, изградњи дома здравља и дома културе, јачању друштвеног сектора у пољопривреди (ПК „Бачка” Хоргош). Све ово убедљиво говори о перспективама како насеља, тако и његових око 3.800 становника, који – верно чувајући своје традиције, знају се отворити према новом, заслужујући тиме положај пажњу и симпатије. <ref> [http://www.kanjizatourism.org.rs/hu/opstina/predstavljanje/bemutatkozo-kispiac Званична веб-страна Кањиже, Мале Пијаце Наше село dr Pap Đerđ]</ref>
== Демографија ==
У насељу Мале Пијаце живи 1577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 734 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
Линија 144 ⟶ 162:
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/male-pijace/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=46.071&longitude=19.933666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
*[http://www.kanjizatourism.org.rs/hu/opstina/predstavljanje/bemutatkozo-kispiac Званична веб-страна Кањиже, Мале Пијаце ]
| |||