Едо период — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
Деведесет седам области су припали групи која се називала [[тозама]]. Тозома су били лоцирани највише на ивици јапанског [[архипелаг|архипелага]]. Само име им говори да су спољни владари. Тозоме нису уживала велико поверење од стране шогуна, због тога су искључени из централне владе.
[[Слика:TennoTanjobiM1085.jpg|мини|450px|right|Данашња царска породица. С лева на десно: принцеза Масако, принц Нарухито, цар Акихито, царица Мичико, принц Акишино (или Фумихито), принцеза Кико]]Све време за време Токугава периода постоји [[Цар Јапана|цар]], који има врховну власт, али нису се мешали у политику од [[Камакура период|Камакура периода]] (1185-1333) у коме је влада постала војна, на челу са шогунима, и та влада је одлучивала о свему. Шогуни су владали Јапаном, све до [[Меиџи рестаурација|
Администрација Јапана је у Камакура периоду дала задатак шогунима да воде власт, док је цар пребивао у [[Кјото|Кјоту]]. Цареви су се смењивали, и једино цар је могао да има власт над шогунима. Већину времена су уживали на својим дворовима, потпуно независни од света. Тек су се у Едо периоду побунили и збацили шогуне са власти. Овакав сличан случај имамо и данас, када је најновијим [[Устав|Уставом Јапана]] цар проглашен „симболом државе и уједињења са народом“ а јапанска [[Влада]] има власт.
Ред 136:
[[Слика:TokugawaYoshinobu.jpg|мини|250px|right|Јошинобу Токугава, последњи шогун 1867. године у француској војничкој униформи]]Војска и морнарица су се такође модернизовали. Морнаричке школе у [[Нагасаки|Нагасакију]] су почеле да шаљу студенте у западњачке школе на неколико година, па их враћали назад. Француски инжињери специјализовани за морнарицу су били унајмљени да направе морнаричке флоте. На самом крају Токугава шогуната 1867, Јапанска флота је поседовала око осам ратних бродова у западњачком стилу.
Желећи да поврате [[Цар Јапана|цара]] на престо, екстремисти су вршили насиље над [[бакухан|бакуханом системом]]. Сацума и Ћошу, две велике области под управом тозома господара, удружиле су се посредством младих [[самурај|самураја]]. Противници шогуната, али присталице цара су прогласиле 1868. године у царево име, проглас о рестаурацији царске власти. Војска Токугава Јошинобуа, последњег шогуна Токугава режима, покушала је да се супростави оваквом развоју догађаја, али су недалеко од [[Кјото|Кјота]] биле потучене од стране војске Сацуме, која се већ прогласила царском војском. [[Шогун|Шогуну]] је одузета титула, а поседи су били конфисковани. Други [[даимјо|даимјои]] по сталежу, фудаи су збацили и погубили Јошинобуа. Те године чланови нове владе су ушли у град Едо, и укинули све институције на којима је почивао претходни поредак и потписали су споразуме са [[САД|Сједињеним Америчким Државама]] и са четири друге нације и потпуно отворили [[Јапан]]. Овим су окончали два века дугу изолацију Јапана. Трећег јануара 1868. године су прогласили [[Меиџи рестаурација|Мејџи рестаурацију]]. Овако је наступила нова ера јапанске историје,
==Референце==
| |||