Војвода Степа (Нова Црња) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
насељавање места |
||
Ред 3:
{{Насељено место у Србији
|место=Војвода Степа
|слика= Vojvoda Stepa Orthodox church.jpg
|опис_слике= Православна црква
|грб=Vojvoda_Stepa_(nova_crnja).jpg
|покрајина=Војводина
Линија 21 ⟶ 23:
==Историја==
Првобитно име села је било „Леоновац“.<br>
Војвода Степа је насељена [[1923]]. године, колонизацијом из разних делова [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] ([[Херцеговина|Херцеговине]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Лика|Лике]] и [[Босна|Босне]]), а такође и доласком српских [[оптанти|оптаната]] из [[Мађарска|Мађарске]] ([[Батања]]) и [[Румунија|Румуније]]. Колонисти су већином били српски добровољци са [[Солун]]ског фронта. Четири породице Сролунских добровољаца су насељене из [[Величани|Величана]] код Требиња.<ref name="Огњишта: Величани">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16406&x=1 |title=Огњишта: Величани |author= |authorlink= |coauthors= |date=8. 1. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=9. 1. 2012. }}</ref> Првобитно име села је било Леоновац, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село. Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, [[Степа Степановић|војводи Степи Степановићу]].▼
Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 [[Јутро (површина)|катастарских јутара]] земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: [[Војвода Степа]], [[Банатско Карађорђево]], [[Александрово]]. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину [[гроф]]а Чекоњића на чијем је поседу основано [[село]].<ref>Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић</ref>
Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, [[Степа Степановић|војводи Степи Степановићу]].
▲Војвода Степа је насељена [[1923]]. године, колонизацијом из разних делова [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] ([[Херцеговина|Херцеговине]], [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Лика|Лике]] и [[Босна|Босне]]), а такође и доласком српских [[оптанти|оптаната]] из [[Мађарска|Мађарске]] ([[Батања]]) и [[Румунија|Румуније]]. Колонисти су већином били српски добровољци са [[Солун]]ског фронта. Четири породице Сролунских добровољаца су насељене из [[Величани|Величана]] код Требиња.<ref name="Огњишта: Величани">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16406&x=1 |title=Огњишта: Величани |author= |authorlink= |coauthors= |date=8. 1. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=9. 1. 2012. }}</ref>
Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.<ref> Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу.)</ref>
Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра [[1927]]. године да ради [[школа]], а први [[учитељ]] био је Душан Тодоровић из Чачка.Године [[1934]]. изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. [[Војвода Степа]] постаје општина [[1935]]. године, а [[1936]]. је изграђена општинска зграда. Године [[1939]]. у новом насељу изграђени су, поред [[храм]]а, и соколски и парохијски дом.
==Положај==
| |||