Боривоје Ж. Милојевић — разлика између измена

Рођен је 10/[[22. децембар|22. децембра]] [[1885]]. године у селу [[Царина (Осечина)|Царина]], у учитељској породици. Прва четири разреда основне школе завршио је у [[Крупањ|Крупњу]] 1892-1896 и остао блиско везан за овај крај. Студије [[географија|географије]] уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у [[Хале]]у код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Затим 1918/19 одлази у [[Лозана|Лозану]] где слуша предавања из [[геологија|геологије]] и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора [[београд]]ског универзитета. [[Јован Цвијић]] (1865-1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]].

 

 

Објавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр.). Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, значајан за [[Рађевина|Рађевину]] и [[Јадар (област)|Јадар]], је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ. 9, Београд, 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, [[крсна слава|крсну славу]] и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.