Црвена буржоазија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
граматика
Ред 3:
 
== Историја ==
Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио [[Милован Ђилас]] 1953. и 1954. у часопису [[Нова мисао]] и новинама [[Борба (новине) |Борба]], у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе">''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) {{ср}}</ref> Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) се директно се бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> У „Антомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту:
 
{{Цитат3|У том ипак издвојеном и затвореном свијету, који се изван угланчаних и помпезних скоројевичких канцеларија увијек кретао по истим — својим љетовалиштима, по истим — својим клубовима, по истим — својим вилама и истим — својим ложама у позориштима и на стадионима.|Милован Ђилас, ''Антомија једног морала'', Нова мисао, Београд (јануар 1954)}}