Неродимка — разлика између измена

Неродимка настаје на месту званом ''Састав река'', спајањем [[Мала река|Мале]] и [[Велика река|Велике]] (Големе) реке, које извиру испод јужних падина [[Неродимска планина|Неродимске планине]] на надморској висини од 600 м. Дужина реке је 29 км, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Неродимка је слаб водени ток, али је због бифуркације постала позната у свету. Текући ка истоку од ''Састава река'' Неродимка пролази кроз село [[Горње Неродимље]] и наставља према Урошевцу. [[Слика:Brana na Nerodimki.jpg|мини|лево|250п|Брана на Балићком Пландишту]]На 2 км северозападно од града, на месту званом ''Балићко Пландиште'', код села [[Балић]] у кориту реке подигнута је брана, па се један део воде (леви крак) прокопаним јазом одводи према истоку ка граду, а десни, познат под називом ''Стара Река'', текући својим природним коритом иде према југу до [[Качаник|Качаника]] где се улива у [[Лепенац (река)|Лепенац]], а преко [[Вардар|Вардара]] иде до [[Егејско море|Егејског мора]].

Други, левиЛеви крак, након само 1,2 км од бране, долази до места званог „''Теразија''“ где се и он некада рачвао у два дела. Према северу се некада одвајао леви „''црноморски крак''“ одводећи воду у [[Сазлијско језеро]], које се простирало северно од града, између села [[Сазлија (Урошевац)|Сазлије]] и [[Рабовце (Урошевац)|Рабовца]], па је познато и под називом [[Рабовачко блато]], али и [[Сврчинско језеро]]. Настало је захваљујући непропустљивом земљишту, атмосферским падавинама и сталним дотицањем воде како из Неродимке тако и из [[Сливовка|Сливовке]] и [[Сазлијска река|Сазлијске реке]]. Некада је из језера ка северу отицала река [[Ситница]] и идући равном [[Косовска котлина|Косовском котлином]] прикупљала воду полако се претварајући у највећу реку Косовског поља. Усред језера, у то време је постојало острво (верује се да је то данашње брдо Главица) које се означава као највероватнија локација једног од [[дворац]]а [[Немањић]]а, [[Сврчин]] - у коме је Цар [[Душан Силни|Душан]] крунисан за краља 8. септембра 1331. Језеро је пружало сигурну заштиту дворцу од нежељених гостију, а његово постојање и значај потврђује чињеница да је било уцртано и на мапама путописаца из тог периода.<ref>Ћирковић С. Владарски двори око језера на Косову, Нови Сад; Зборник Матице српске за ликовне уметности; 1984.</ref>. Међутим, одласком Немањића из ових крајева, њихови дворци и летњиковци бивају напуштени, а језеро почиње да отиче у Ситницу остављајући за собом мочварно тло. Неродимка наставља да дренира остатке језерске воде оформивши корито по дну некадашњег језера и прихватајући воду из његових притока. Тако је нестанком језера овај крак Неродимке продужио свој ток до села Рабовца где је нашао пут до Ситнице. Данас се, као и тада, Ситница код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] улива у [[Ибар]], а преко [[Западна Морава|Западне Мораве]] и [[Дунав|Дунава]] одлази до [[Црно Море|Црног Мора]], чинећи тако Неродимку делом Црноморског слива.

Десни, ''егејски крак'', и данас тече од Теразије према граду, а након 800 метара, код првих градских кућа, скоро под углом од 90° нагло скреће ка југу улазећи у сам град. До недавно овај крак Неродимке је жуборио између кућа и дворишта да би осамдесетих година 20-ог века, интервенцијом градских власти, његов ток био пресељен под земљу - у бетонске цеви. Након подземног тока у дужини од 1.800 метара овај крак Неродимке поново излази на светлост дана и после једног километра површинског тока улива се - у ''Стару Реку'', односно у онај (десни) крак Неродимке који се одвојио код бране на ''Балићком Пландишту''. Од тог места заједно настављају пут ка Лепенцу и Егејском мору. Ово рачвање и поновно спајање није необично код река, али је веома интересантно да се не помиње год географа који су проучавали Неродимку и њен релативно кратак ток.