Уставни суд Босне и Херцеговине — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
 
'''Уставни суд Босне и Херцеговине''' контролише усклађеност ентитетских и државних закона и других правних аката са [[Устав Босне и Херцеговине|Уставом Босне и Херцеговине]], као и усклађеност ентитетских устава са [[Устав Босне и Херцеговине|Уставом БиХ]]. Успостављен је ради подржавања [[Устав Босне и Херцеговине|Устава Босне и Херцеговине]], по овим уставним одредбама ради се о пет видова надлежности, што у крајњем значи и диференциране поступке, као и специфичне одлуке зависно од врсте надлежности и природе спорова. Основни задатак суда је да осигура усклађеност закона донесених на нивоу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и на ентитетском нивоу са [[Устав Босне и Херцеговине|уставом БиХ]] који је донесен у оквиру [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]] 1995. године. Суд је такође задужен да штити слободу и [[људска права]] грађана [[Босна и Херцеговина|БиХ]] загарантована [[Устав Босне и Херцеговине|уставом]]. У новије вријеме Уставни суд БиХ је почео одлучивати и о правној ваљаности пресуда редовних судова, што је наишло на критике и неодобравање појединих правних стручњака који истичу да оваквом праксом суд излази из оквира своје надлежности и преузима на себе на овлаштења непостојећег врховног суда државе.<ref>
{{Cite web |url=http://198.171.237.35/court/index.php?option=com_content&task=view&id=27&Itemid=1 |title= Granice nadležnosti Ustavnog suda BiH |accessdate=7. септембра9. 2010. |author= |date= |work=|publisher=CIN}}</ref>
 
==Историја==
==Мандат==
Мандат судија Уставног суда траје до навршених 70 година живота, уколико прије тога не поднесу оставку или не буду разријешени [[Консензус|консензусом]] осталих судија. Судија може бити разријешен дужности прије истека мандата ако буде осуђен на затворску казну, ако трајно изгуби способност да обавља функцију, или ако обавља јавне или професионалне дужности неспојиве са функцијом судије Уставног суда. Правилима Суда судијама је дат имунитет и тако омогућена независност у доношењу одлука. Док обављају судијску функцију судије Уставног суда не могу бити чланови нити једне политичке странке или политичке организације у БиХ, нити бити на било којој другој функцији која може утицати на њихову непристраност. Такође не смију бити дио законодавне, судске или извршне власти у БиХ или у ентитетима. Једини судија који је разријешен дужности консензусом осталих судија је [[Крстан Симић]], који је разријешен у мају 2010. године због "недоличног понашања" и "несавјесног рада".<ref>
{{Cite web |url=http://www.frontal.ba/cyrl/?page=3&kat=2&vijest=41614 |title= Крстан Симић разријешен дужности |accessdate=7. септембра9. 2010. |author= |date= |work=|publisher=Фронтал}} {{sr}}</ref>
 
==Надлежност==
==Доношење одлука==
Одлуке се у Уставном суду доносе већином гласова свих судија, и оне су према члану VI(4) [[Устав Босне и Херцеговине|Устава БиХ]] коначне и обавезујуће. Уставни суд је једини важнији орган [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] гдје не постоји никакав механизам заштите виталног националног или ентитетског интереса, због тога је могуће да судије из два [[конститутивни народ|конститутивна народа]] буду прегласана и да одлуку донесу стране судије и судије из једног конститутивног народа, што се десило приликом доношења одлуке о конститутивности народа.<ref>
{{Cite web |url=http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/38622/lat/Slobodan-Radulj-Politiku-opasno-uvlaciti-u-Ustavni-sud.html |title= Slobodan Radulj: Politiku opasno uvlačiti u Ustavni sud |accessdate=7. септембра9. 2010. |author= |date= |work=|publisher=Глас Српске}} {{sr}}</ref>
 
 
1.572.075

измена